Ознака: Железница

  • Неутрални

    Бугарска влада брани провоз транспорта за Србију

    Полузванични румунски „Виторул“ има телеграм из Софије, да је тамошњи руски посланик г. Савински посетио министра председника Радославова и питао га, да ли бугарска влада даје пристанак, да се железницом од Варне до Цариброда превезу извесни транспорти који се шаљу из Русије у Србију.

    Радославов је, како се у телеграму тврди, одговорио Савинскоме, да жали што не може дати пристанак владе за тај провоз пошто Бугарска жели да сачува најстрожију неутралност.

    Због тога ће ови транспорти, закључује се, по свој прилици доћи Дунавом.

  • Наши железничари

    Једна храброст која не сме остати ненаграђена

    Првих дана бомбардовања Београда, наши железничари су се три ноћи узастопце тајно прикрадали до железничке станице и из ње извлачили заостале вагоне. Па, ипак, и поред највеће опрезности нису могли остајати незапажени од Аустријанаца, који су их осветљавали рефлекторима и ракетлама и тукли њихове две „Барстове“ машине топовима, митраљезима и пушкама.

    Њихов труд не треба код меродавних да остане незапажен. Због тога износимо имена тих храбрих људи, а то су: Милан Раденковић, инжињерски капетан; Драгољуб Протић и Илија Тодоровић, резервни поднаредници железничке чете; Божидар Ђорђевић, каплар исте чете; Свет. Јовић и Миодраг Илић, редови. Од дирекцијских службеника су: Бор. Јагодић, Драг. Јовановић; машиновође и возно особље: Милутин Гојковић, Петар Јовановић и Радош Зајић.

  • Један јунак

    Нису јунаци само они са пушком у руци

    Од како је објављена мобилизација, показана су надчовечанска јунаштва и невиђени напори. Показали су се јунаци чија дела више говоре него све речи.

    Један од тих јунака је и инжењер Андрија Јовић. Он је у суботу увече скочио на железнички воз и све до среде увече — пуна четири дана и четири ноћи — није ни тренуо, ни стао да се одмори. Пуна четири дана и четири ноћи он је са својим радницима радио најнапорније железничке послове поправљајући излокану пругу и правећи ред војним возовима.

    И тек после сто часова он је пошао да се одмори, да би после опет наставио посао.

  • Пензионисање директора железница

    Још једно пензионисање! Расход на пензије учинио се г. Влади Тодоровићу мали, и он је похитао да га повећа још за 5700 динара. Каква је потреба захтевала да се г. Јосимовић пензионише.

    Пре неколико дана г. Стојан Протић бранећи у скупштини буџет, надугачко и нашироко разлагао је како се позиција одређена на пензије морала повећавати, пошто су уклоњени сви важнији чиновници из доба реакције који су сметали увођењу новога стања.

    Г. Јосимовић не може се сматрати као остатак из реакције. За њено време он је двапут пензионисан, и неким чудним случајем, његово је пензионисање увек долазило пред какву већу лиферацију вагона или шина.

    Он је био камен спотицања за све ловце лиферација; преко њега није могао нико доћи до трокатница, а то је тада био довољан разлог да се један чиновник пензионише.

    И сада, каква случајност, Јосимовић бива пензионисан пред грађење нових железница!

    Чистота његових руку, а тако исто његова стручност и спрема довољно је позната. Па какав је онда узрок његовом пензионисању?

    Синоћна „Штампа“ доноси да је узрок овоме пензионисању неспоразум између г. министра и директора односно ширине новога колосека, и по њеној нотици изгледа, да је услед тог неспоразума г. Јосимовић сам одступио. Међутим то је нетачно. Министар има да поднесе предлог скупштини, скупштина има да га реши, а директор мора то хтео не хтео да прими.

    Може он налазити да је за наше прилике бољи колосек од 76 центиметара, али му се то, ни у ком случају не може узети као грех, а још мање бити разлог, да се један способан човек ставља у пензију.

    Сем овога, има још разних узрока који се наводе о овом пензионисању.

    Изгледа да се са надлежног места протурају гласови да је ово учињено због злоупотреба у железничкој дирекцији које још нису обелодањене. Много се говорило, још поодавна, о некаквим злоупотребама! На молбу г. Јосимовића још пре две године, образована је комисија која је имала да испита рад у дирекцији и којој је преседавао данашњи члан кабинета г. Никола Пашић. Шта је урадила та комисија? Да ли је нашла каквих неисправности? Она то до данас није никоме рекла. Свакојако да је било каквих злоупотреба, комисија би их пронашла и то не би остало у тајности.

    И што је најжалосније, пензионише се један потпуно исправан човек ради нечијих ћефова, буџет се оптерећава без икакве потребе, а заменик се г. Јосимовићу врло тешко може наћи.

    Најбоље се види колико ми имамо људи за то место по томе, што је г. Јосимовић за последњих шест година четири пута пензионисан, и никад на његово се место није могло попунити.

    Господа министри могу и даље певати химне своме раду, могу декламовати о некаквој штедњи, али њихова дела јасно говоре да још и данас личне рачуне мора да плаћа државна каса.

  • Руско-јапански рат

    Јапанци у Сеулу

    Париској Хавасовој агенцији јављају из Сеула да су јапанске трупе, које су се искрцале код Чемулпа, дошле до Сеула. Један мали део војске заузео је град и одржава у њему ред, а остале трупе су се улогориле око Сеула.

    Бој код Чемулпа

    Према једној вести из јапанског извора, у поморској битци код Чемулпа руска крстарица“ „Варјаг“ је после јуначке одбране пропала. Капетан „Варјага“ је остао на а броду и пошто је посада спасена, бацио је брод у ваздух.

    Јапански губитци

    Јапанци признају сами да су им у нападу на Порт-Артур два ратна брода „оштећена.“

    Енглеска и рат

    „Новоје Времја“ оштро напада Енглеску, зато је допустила Јапанцима да употребе Вејхавеј за своју операциону базу. Енглеска је тиме повредила основне појмове о неутралности. Русија има право да од сад сматра Вејхавеј као јапанску територију и да у своје време затражи од Енглеске одштету.

    Манифестације у Русији

    У четвртак се огромна маса светине искупила у Петрограду пред зимском палатом и кличући одушевљено „ура!“ цару отпевала је народну химну.

    Из дана у дан јављају се многобројни добровољци у војску.

    Петроградска општина је као и московска вотирала милион и по рубаља за Црвени Крст. И из осталих градова стижу вести о богатим прилозима и патриотским манифестацијама.

    У Кијеву се непрегледна светина искупила пред општинским домом тражећи да се на балкон изнесе слика царева. Кад је то учињено, народ је у неописаном одушевљењу клицао цару. Официре су носили на рукама. Одатле се светина упутила са заставама француском конзулату, где су приређене бурне овације Француској. Наизменце се свирала руска химна и марсељеза.

    Јапанци у Пекингу

    У Пекингу су Јапанци вести о својим првим успесима штампали и бесплатно делили светини.

    „Цезаревић“

    Из Петрограда јављају Хавасовој агенцији, да је оклопњача „Цезаревић“ много мање оштећена, но што се мислило. Торпед је повредио само крму и оправка ће бити извршена за неколико дана.

    Руска флота

    Петнаест руских ратних бродова одправљено је из Батиског мора за Крајњи Исток.

    Осим ескадре. која је већ прошла кроз Суецки канал стигла је у Суец и „Царица“ брод руске добровољне флоте и једна торпедњача.

    Ратни дописници

    Један американски новинарски синдикат извештен је да ни Руси ни Јапанци не примају новинарске извештаче на своје ратне бродове, а неће допустити ни да им флоте прате новинарски бродови за депеше. Јапанци ће допустити да им војску на суву прате ратни извештачи али само под погодбом, да сви телеграми морају бити на јапанском језику написани и да их војна цензура прегледа. Мучно да ће се наћи дописника, која би своје листове могли на јапанском језику извештавати, а још мање ће бити редакција, у којима би такве извештаје умели читати.

    Неутралне државе

    До сад су објавиле своју неутралност у руско-јапанском рату ове државе: Енглеска, Уједињене Државе Северне Америке, Италија, Кина, Данска, Немачка, Француска, Шпанија и Аустро-Угарска. Извесно ће и Турска остати неутрална.

    Ческе симпатије

    Главни одбор ческе радикалне странке послао је руском министру спољних послова телеграм ове садржине: „Његовој Екселенцији грофу Ламсдорфу министру спољних послова, Петроград. У тренутку, кад велики руски народ у племенитој служби цивилизације и човечности отпочиње тешку борбу с отвореним и прикривеним непријатељима, синови ческога народа изјављују руском народу своје најискреније симпатије. Дао Бог да руски народ у интересу човечанства а на благо свих Словена све своје непријатеље победи.

    У име ческих радника упутио је посланик Клофач словенском комитету у Москви сличну депешу.

    Немачки официри

    Немачка је послала у руски главни стан потпуковника Лауенштајна и мајора фон Татау, да праве војне операције.

    Осигуравање железнице

    Русија се у довољној мери постарала, да јој железница у Манџурији буде осигурана. Заштиту железнице вршило је до сад 55 чета по 240 људи, а сад је број тих чета подигнут на 64. Нарочита ће се пажња поклонити прузи Харбин—Порт-Артур.

    Железница преко леда

    На Бајкалском језеру подиже се железнички пут преко леда, који мора час пре бити готов. Предузимачу је обећано 3000 рубаља награде за сваки дан, ако се железница сврши пре погођеног рока.