Ознака: Лов на људе

(Наставак.) — о ђавола! узвикну један ловац, курјака сад, или ништа. И човек нанишани. — Стој! викну Сеген видећи то. Јесте ли луди, господине! — Ја мислим да нисам, капетане, одговори ловац, дижући пушку, зловољна лица. Држим, да ипак треба што јести. Овде видим само курјаке; а како ћемо их ухватити ако нећемо пуцати? Сеген…

(Наставак.) Видех завежљај како се свали на индијанчева плећа и спусти се до лаката му: замка је разапета. Чу се страховит узвик; тело мога противника јако се стресе; копље му испаде из руку и он се у истоме тренутку свали са седла и оста, пружен, непомичан, на земљи. Његов коњ гурну мога тако силно, да…

(Наставак.) И човек и коњ привлачаху нашу пажњу. Беше леп призор. Коњ црни ко угљен, ватрених очију, отворених и црвених ноздрва. Уста му сва запенушена, и бели мехурићи мраморисаху му врат и плећа. Беше сав у зноју, а снажни му се бокови преливаху при сваком замаху. Коњаник беше го до појаса; ту су нагост прикривали…

(Наставак.) Пођох за Сегеном ка стени која се уздиже на уласку у кланац. Пажљиво погледасмо доле. Чудна слика изађе нам пред очи. Логор је још у стању каквом смо га ми оставили; коље још стоји пободено. Космате животињске коже и гомиле костију прекриваше долину. Стотинама вукова шуњаху се тамо амо, урлајући један за другим и…

(Наставак.) Никаква необична покрета не примећиваше се међу њима; нису ништа чули. Пас је раскомадан и поједен пре но што му се месо могло оладити! Коњ је поштеђен. Неко време заузети смо брања кактуса који нам подкрепљује животиње. Кад се вратисмо на место посматрања, указује нам се весо призор. Ратници, поседали око ватре, обнављају боју…

Због нагомиланог материјала наш роман „Лов на људе“ морао је изостати из данашњег броја.

(Наставак.) — Хајте, момци, рече трећи, купимо орасе и частимо се. Ми га послушасмо и пођосмо да тражимо орасе. На наше велико запрепашћење увидесмо да је ово драгоцено воће доста ретко. На земљи и дрвећу нема ни толико, колико нам је требало да се исхранимо за два дана. — До ђавола! викну један човек, бићемо…

(Наставак.) Стража се удали и мирио заузе своје место. Други се сиђоше и пошто огледаше коње, вратише се на стражарно место на врху брега. Ту се сви умотасмо у покриваче, и пружени на стенама, проспавасмо остатак ноћи. Пре зоре, сви смо на ногама и виримо кроз лишиће јако узнемирени. У логору Индијанаца владаше дубок мир.…

(Наставак.) Још једна ствар задаваше нам бригу, бесмо потрошили готово сву спремљену храну, те увидесмо да нам не остаје ништа друго, до да једемо сирове пинонске орасе. Нисмо смели наложити ватру да их печемо: Индијанци су осећали дим још из веома велике даљине. И трећи дан стиже, а покој на северној страни хоризонта још ничим…

(Наставак.) Ратна стаза Сва је трупа у зору била на коњима, и, пре него се изгуби последњи трубин звук, коњи нам беху у води, газећи к другој обали рециној. Наскоро изађосмо из шуме, која покриваше дно долине, и ступисмо на песковите равнице, које се простираху са запада к бреговима Мимбрима. Ударнемо на југ кроз ове…