Ознака: Намибија

Поред многих жртава палих у устанку Херера у југозападној Африци (в. данашњи чланак из спољне политике), у Шенебергу, Немачка, изазвала је велико саучешћа судбина Макса Форберга, из Шенеберга, кога су пре неки дан убили побуњеници на његову добру Онгеама код Виндхука. Форберг је купио ово имање 1891 год. и после великих трошкова и напора успео је да га уреди и култивише. Али пре пет дана једна гомила од 200 Херера нападне прво имање Фрауенштајн где су жену и свастику поседника Пилеа измрцварили, пошто су пре тога искасапили самога Морица Пилеа недалеко од саме куће у којој је становао. Поседник Макс Форберг и бивши инспектор друштва Дамара, Штибер, увидели су да је опасност блиска, јер су већ чули ратне узвике дивљака, који су се приближавали. Они се одмах лате оружја да би свој живот што скупље продали. Али читава киша од стрела и танади учинила је крај Форбергу који се јуначка бранио. Фамилије са оближњих имања с тешком муком су измакле у Вандхук, главно седиште административних власти ове колоније.

Већ је неколико недеља како у огромној немачкој колонији у југозападној Африци бесни устанак. Она датира још из почетка немачке колонијалне политике, на коју је Бизмарк једва смео и да помисли а о којој Виљем Други кује тако смеле планове. Ова је колонија велика 830.900 квадратних километара, скоро 300.000 километара већа од Немачке или Француске, или седамнаест пута већа од Србије. Али на томе огромноме простору живи свега 200.000 урођеника и 4.674 Европљанина који експлоатишу земљу. Међу овима је 2.595 Немаца од којих 825 људи припала редовној немачкој војсци.

Ни с економског гледишта ова колонија, не представља никакав успех. Земљорадња је тамо скоро непозната: једва се око насељенијих крајева јавља нешто баштованства. Памук се мало обрађује у округу Утјо; покушана је и култура винове лозе и дувана.

У овој земљи је сточарство развијено. У Дамараланду, на северу, урођеници имају великих стада рогате марве; на југу у Намаланду овце су уведене из капске колоније и успевају поред аутохтоних коза. Гаје се и нојеви.

Откривен је бакар, и један рудник овог минерала експлоатише се у Цумели, округ Отари. Изгледа да има и злата али у недовољним количинама, због чега се експлоатација не рентира. Говори се и о рудницима азбеста графита и т. д.

С овим природним изворима, немачка југозападна Африка чини промет чији је биланс, за увоз, десет милиона марака, за извоз, 1,241.000 марака. Ова несразмерност доста каже; прву цифру, сем трговине у правом смислу, знатно увећавају животне намирнице, оружје и т. д. Овогодишњи буџет расхода ове колоније износи 8,431.000 марака, скоро по 2.000 марака на сваког европљанина; од те суме сама немачка благајна даје 6,260.000 марака а на терет колоније пада ипак тешка сума од 2,171.000 марака.

Од извесног времена властима је задавало бригу држање урођеника. Које због југоафричког рата, раздражености Кафара и њихове опасне употребе против једне беле расе стране Енглеза, које опет због доказаних околности, извесни фискали намети изазвали су незадовољство. Целу ствар знатно компликује огромна величина саме територије, расејаност Европљана и тешкоћа саобраћаја.

Главно административно место Виндхек, преко 100 километара у унутрашњости од [Валфиског] залива (Узмите карту.) Осим овога града, главнији су центри Гобабис, Отјибинге и Свакопмунд, пристаниште где почиње железничка пруга и телеграф за Видхек. Урођеници су подељени у разна племена која припадају разним расама. Хотентотима, Бушманима, Бантима и Дамарима.

Пре кратког времена побунило се племе Бонделцварти на југу колоније, на самој граници Капа. Док је гувернер колоније био заузет да побуну угуши на једноме крају колоније, на крајњем северу колоније побуни се племе Хереро које је и најмногобројније.

Вест је изазвала узбуђење у Немачкој и не без разлога. Урођеници су на многим усамљеним пољским добрима поубијали Европљане, пре него им је могла доћи војска у помоћ.

Крстарица „Хабихт“ већ је приспела у Свакопмунд; искрцано је митраљеза и 130 људи. Друго одељење маринске пешадије од 500 људи већ је на путу и оно ће можда кроз који дан већ бити у колонији. Образују се још нови батаљони, рајхстаг је хитно вотирао изванредне кредите за ратне операције. Немачка ће брзо угушити овај устанак, али он доказује колико је несигурна та њена колонија и колико је био кобан утицај југоафричког рата на афричке урођенике