Ознака: Николај Други

Кнез Арсен

Његово краљевско величанство цар Никола Други примио је јуче у аудијенцију нашега кнеза Арсена, брата нашега краља. После дугог разговора, у којем се цар Никола врло љубазно изразио о жељи кнеза Арсена да поново ступи у руску војску и иде на бојиште, цар Никола је поставио кнеза Арсена за команданта првог Забајкалског козачког пука, који се сада налази на реци Јалу.

Нашим читаоцима познато је, да је руска позиција на реци Јалу тачка на којој ће бити први велики сукоб између Руса и Јапанаца. Бити постављен за команданта једног козачког пука на таквом месту, знак је великог поверења и у исто време особита част.

Ужурбаност у Народној Скупштини

Пошто је финансиски одбор готов са својим радом око буџета то би у Народној Скупштини сада требало да буде више живости и интересовања код народних посланика. Међутим то никако није случај. Код велике већине посланика нема никакве воље за рад нити какве јаче заинтересованости. Данашња седница отворена је тек у 10 часова и тада је у посланичким клупама било на окупу само шесет два посланика. На дневном су реду ствари тако рећи без икаквога значаја. Ваљада ће бити ово дана другачије. Од министара је у почетку присутан само ђенерал Грујић, но и он после кратког времена ишчезава.

Само енергично

У данашњој седници народне скупштине прочитана је „молба“ некога Живорада Ајзевштајна, Ајзенрајха, или тако нешто јеврејски — поштанскога писара у Ваљеву, којом тражи од народне скупштине да повећа плату поштанским писарима, који рукују касама, јер ће, вели, иначе бити злоупотреба. — Тај се баш не шали него прети.

Скупштински послови

За данас је у нар. скупштини истакнут овај дневни ред:

• извештај о разгруписавању општина;
• претрес предлога о размени неког државног имања;
• извештај скупштинске анкетне комисије о сењском штрајку;
• друго читање предлога „о уступању општини медвјеђској државни плац“;
• друго читање предлога да се исплате бродарској агенцији извесне суме;
• извештај одбора за молбе и жалбе;
• претрес извештаја одбора о предлогу за продају државних добара.

„Самоуправа“ и такт

У јучерашњој „Самоуправи“ има оваква белешка: „Како је Њ. В. Краљ био слабошћу спречен, да присуствује молепствију, које је овдашње руско посланство приредило у Саборној цркви то је“ итд. Како би било, да „Самоуправа“ мало боље припази кад доноси овакве белешке? Кад се другима пребацује нетактичност, треба онда бар сам имати мало такта, зар не? Нека „Самоуправа“ прочита јучерашњу нашу белешку о истој ствари.

Аустриско спремање

За још један више доказ живог спремања Аустрије за евентуалне догађаје на Балкану, нека послужи и извештај војног пододбора угарске делегације, у коме је одређена сума од 184 милиона круна за оружање аустро-угарске артиљерије.

Трећи избор без избора

Синоћ је био у управном одбору Бродарског Друштва и по трећи пут избор директора и опет нико није изабран. Чује се чак, да је предлагано, да се нико и не бира, него да благајник у споразуму с управним одбором сам врши све послове. У том случају рад друштвен одиста би био „стручно“ вођен. По истој логици могао би се онда укинути и управни одбор и благајник итд. Зар не, господо одборници?

Под суд

Кварт теразиски спровео је суду на осуду Михаила Пантића бив. чиновника, за крађу акта из Министарства Унутрашњих Дела и за саучесништво при крађи акта из теразиског кварта, и Александра Стаматовића за крађу акта из истог кварта.

Зајечарски пододбор Кола Српских Сестара

Управа зајечарског пододбора Кола Срп. Сестара, сматра за дужност, да изјави своју нарочиту захвалност команданту тимочке дивизије, пуковнику господину Михајлу Живковићу, на пријатељским услугама, које је сваком приликом указивао овоме друштву. Тако исто управа захваљује и осталим госпођама, госпођицама и господи на заузимању и прилозима, чиме су олакшали управи рад, и помогли јој, да до сада скупи и пошље своме Гл. Одбору, у Београд, први пут 350 дин. и 3 сандука ствари, и други пут 300 динара.

Руски клуб

У Руском клубу изабрана је нова управа, у којој су ови чланови: председник г. др. Миленко Веснић, п. председник г. Пера Протић, секретар г. Михаило Поповић и књижничар г-ца Олга Гавриловићева.

Палилулске новине

У „Индустријској Штампарији“ Михајла Ђокића почеће се штампати нов лист, који ће носити назив „Палилулске Новине“, а уређиваће га одбор друштва „Милошевац“ за улепшавање палилулскога краја. Први број овога журнала изаћи ће у идућу недељу.

Петроградски митрополит Антоније написао је цару Николи ово писмо:

Премилостиви Господару!

О светлим данима Рождества Христова поздравио сам ја Ваше Величанство с празником мира и божјег благоволења дајући израза уверењу да ће се мир одржати.

Својствено је хришћанском срцу да жели мир, но нечастиви незнабожац не зна за тај осећај. И ево је вероломни Јапанац усудио се да развије ратну заставу против руског народа. Уздрхтала је од негодовања Света Русија. Као бурни морски вали разнео се по њој убојни поклич. Русија уме мир чувати, но уме и непријатеља одбити. Крепких груди устаће она сва као један човек за цара свога, за цркву своју и за драгу отаџбину. Видела је она годинама Самозванштине, преживела је налетање Шведа и навалу Наполеонове војске. Но господ је био њен помоћник и моћан заштитник. Непријатељи су ишчезли као дим. А света Русија изашла је из ових борби у сјају величине, порасла је, раширила се на лицу земље, постала је крепка, силна, моћна, непобедима. С нами Бог, разумијејте језици и покорјајте сја, јако с нами Бог.

Храбро Господару! Кто Бог вељи, јако Бог наш. Молитва наша за тебе усрдна је, оданост наша теби силна је. Молићемо се Богу неуморно, но умећемо, као затреба, и умрети за веру, за тебе и за отаџбину. Располажи с нама и с нашим иметком. Устреба ли — цркве и манастири принеће драгоцене украсе светиња својих на олтар отаџбине. Поборника имамо у Христу Господу и у молитви појимо: Дерзајте убо, дерзајте људије Божији: ибо тој побједит врати, јако всесилен. Амин!

Теби, Господару, као државном вођу сверуског христољубивог победносног воинства спроводим из Александро-Невске Лавре у име благослова икону светога витеза руске земље, благовременога Кнеза Александра Невскога, да он помогне у борби с нечастивим. Теби и целој руској војсци. Икона је освећена над ћивотом светитељевим моштију. Нека те Господ благослови, нека те Господ храни, драгога цара нашега! Вашег Императорског Величанства најоданији слуга и богомољац Антоније митрополит петроградски.

На ово дирљиво писмо, одговорио је цар Никола:

Искрено Вам благодарим владико, и допуштам да се копија Вашег писма штампа. Икона ме је особито тронула.

Данас после молепствија у Саборној Цркви за победу руског оружја, отправљен је од београдских грађана овај телеграфски поздрав руском Императору:

Его Императорскому Величеству Государю Императору Всероссйскому.

Царъ Православный!

На Твой недавній великодушньій парскі призивъ всѣхъ народовъ къ братской любви и миру враги Твоей могущественной держави отвѣтили войной. Всемогущій Богъ, хранящій Тебя и Твою державу и ведущій последнюю вѣкоми къ слави и побѣдамъ, и на этоть поможеть Тебѣ сокрушитъ враговъ Твоихъ и святой православной славянской Руси. О побѣдѣ надъ врагами Царя Православнаго молитбя весь славянскій православньій міръ.

Особенно молитви сербскаго народа искренни, глубоки и горячи. Болынею частью порабошенньій и сурово-угнетаемій врагами Славянства, сербскій народъ со всѣхъ сторонъ, шлетъ горячія молитви къ Богу, чтобы Онъ послаль побѣду надъ врагами Защитнику и Вождю всего Славянства.

Серби из свободной Сербиій, являсъ виразителями, чувствь и стремленій семимиліоннаго сербскаго народа, благоговѣйно повторяютъ:

Царствуй на страхъ врагамъ

Цар Православньій!

Текст овог поздрава не треба да преводимо; сваки Србин разумеће и осећања, која су у њему исказана и речи којима су казана. Београдски грађани поздрављају онога, који је од увек био заштитник свију Словена, а иза београђана стоји цео српски народ. Не из каквих себичних рачуна, већ из чисте љубави спрам руског народа, који је на свима нашим бојним пољима проливао и своју крв, цео српски народ жели, да Русија што пре и потпуније победи свог непријатеља.

Осим Француске, која ће јој, ако устреба, и притећи у помоћ, Русија данас стоји потпуно сама. Величина и моћ Русије сметају свима европским силама; све са задовољством доносе вести о првим сударима, у којима су Руси, бајаги, били бијени. Да би им радост била већа, у Немачкој, Енглеској, Аустрији чак се измишљавају ти гласови о руским поразима. Прерана је та радост. Ма какав био почетак рата, свршетак рата зна се какав ће бити. Северни колос лагано се креће и постепено прелази у јарост. Тешко свима, с којима се он у коштац ухвати.

Јапанци у Сеулу

Париској Хавасовој агенцији јављају из Сеула да су јапанске трупе, које су се искрцале код Чемулпа, дошле до Сеула. Један мали део војске заузео је град и одржава у њему ред, а остале трупе су се улогориле око Сеула.

Бој код Чемулпа

Према једној вести из јапанског извора, у поморској битци код Чемулпа руска крстарица“ „Варјаг“ је после јуначке одбране пропала. Капетан „Варјага“ је остао на а броду и пошто је посада спасена, бацио је брод у ваздух.

Јапански губитци

Јапанци признају сами да су им у нападу на Порт-Артур два ратна брода „оштећена.“

Енглеска и рат

„Новоје Времја“ оштро напада Енглеску, зато је допустила Јапанцима да употребе Вејхавеј за своју операциону базу. Енглеска је тиме повредила основне појмове о неутралности. Русија има право да од сад сматра Вејхавеј као јапанску територију и да у своје време затражи од Енглеске одштету.

Манифестације у Русији

У четвртак се огромна маса светине искупила у Петрограду пред зимском палатом и кличући одушевљено „ура!“ цару отпевала је народну химну.

Из дана у дан јављају се многобројни добровољци у војску.

Петроградска општина је као и московска вотирала милион и по рубаља за Црвени Крст. И из осталих градова стижу вести о богатим прилозима и патриотским манифестацијама.

У Кијеву се непрегледна светина искупила пред општинским домом тражећи да се на балкон изнесе слика царева. Кад је то учињено, народ је у неописаном одушевљењу клицао цару. Официре су носили на рукама. Одатле се светина упутила са заставама француском конзулату, где су приређене бурне овације Француској. Наизменце се свирала руска химна и марсељеза.

Јапанци у Пекингу

У Пекингу су Јапанци вести о својим првим успесима штампали и бесплатно делили светини.

„Цезаревић“

Из Петрограда јављају Хавасовој агенцији, да је оклопњача „Цезаревић“ много мање оштећена, но што се мислило. Торпед је повредио само крму и оправка ће бити извршена за неколико дана.

Руска флота

Петнаест руских ратних бродова одправљено је из Батиског мора за Крајњи Исток.

Осим ескадре. која је већ прошла кроз Суецки канал стигла је у Суец и „Царица“ брод руске добровољне флоте и једна торпедњача.

Ратни дописници

Један американски новинарски синдикат извештен је да ни Руси ни Јапанци не примају новинарске извештаче на своје ратне бродове, а неће допустити ни да им флоте прате новинарски бродови за депеше. Јапанци ће допустити да им војску на суву прате ратни извештачи али само под погодбом, да сви телеграми морају бити на јапанском језику написани и да их војна цензура прегледа. Мучно да ће се наћи дописника, која би своје листове могли на јапанском језику извештавати, а још мање ће бити редакција, у којима би такве извештаје умели читати.

Неутралне државе

До сад су објавиле своју неутралност у руско-јапанском рату ове државе: Енглеска, Уједињене Државе Северне Америке, Италија, Кина, Данска, Немачка, Француска, Шпанија и Аустро-Угарска. Извесно ће и Турска остати неутрална.

Ческе симпатије

Главни одбор ческе радикалне странке послао је руском министру спољних послова телеграм ове садржине: „Његовој Екселенцији грофу Ламсдорфу министру спољних послова, Петроград. У тренутку, кад велики руски народ у племенитој служби цивилизације и човечности отпочиње тешку борбу с отвореним и прикривеним непријатељима, синови ческога народа изјављују руском народу своје најискреније симпатије. Дао Бог да руски народ у интересу човечанства а на благо свих Словена све своје непријатеље победи.

У име ческих радника упутио је посланик Клофач словенском комитету у Москви сличну депешу.

Немачки официри

Немачка је послала у руски главни стан потпуковника Лауенштајна и мајора фон Татау, да праве војне операције.

Осигуравање железнице

Русија се у довољној мери постарала, да јој железница у Манџурији буде осигурана. Заштиту железнице вршило је до сад 55 чета по 240 људи, а сад је број тих чета подигнут на 64. Нарочита ће се пажња поклонити прузи Харбин—Порт-Артур.

Железница преко леда

На Бајкалском језеру подиже се железнички пут преко леда, који мора час пре бити готов. Предузимачу је обећано 3000 рубаља награде за сваки дан, ако се железница сврши пре погођеног рока.

О новој је години опет одликован од цара прокурор Св. Синода К. П. Побједоносцев. Цар му је послао врло љубазно писмо у којем му се признају неоцењиве заслуге за његово старање око православне вере. Средства којима се служи Побједоносцев цару су по вољи, и показују са колико дара̂ и доследности иде прокурор своме циљу. Цар жели да му јавно искаже своју захвалност тиме што га награђује орденом Св. Андрије у брилијантима. Познато је да је Побједоносцев један од најпрепреденијих Руских реакционара, и он сам то не крије. Али га за то и највише мрзе, те увек страхује за свој живот.