Ознака: Николај Хенрикович Хартвиг

Влада у Крагујевцу

У званичним круговима намеравају да седиште владе преместе у Крагујевац.

Министарства ће вероватно још током идуће недеље бити премештена из Ниша.

Овај премештај извршиће се у интересу бржег и лакшег отправљања државних послова.

Рад највиших судова

Министарски Савет донео је одлуку, да Касациони и Апелациони Суд из Београда почну рад од 1. августа у Крушевцу.

Седнице ових судова држаће се у Крушевцу до даље наредбе.

Госпођа Хартвиг

Госпођа Александра Николајевна Хартвиг отпутовала је преко Букурешта, у Русију.

Пошто се захвали цару Николи и руској влади, на топлим изјавама саучешћа поводом смрти њеног мужа, госпођа Хартвиг ће организовати акцију за помоћ српским рањеницима.

Прелаз у поданство

Пошто су услед рата између Србије и Аустро-Угарске престали да важе сви уговори, који су између њих постојали, те је, тако престао и важити пропис, по коме аустро-угарски поданици нису могли бити примљени у српско поданство без отпуста из аустро-угарског поданства, то су се сада многи обратили нашем министарству унутрашњих дела и полициским властима с молбама, да се без икаквих формалности приме у српско поданство.

Све ове молбе узимају се у расправљање без отпуста из аустроугарског поданства и по њима ће се врло брзо доносити одлуке.

Војни позив

Ђаци Университета, банкарски чиновници, млађи професори, учитељи и уопште школована лица, која су ослобођена војне дужности, а налазе се у Београду, позивају се да се одмах јаве војном одељењу београдског општинског суда.

Суд се налази у згради основне школе, Макензијева ул.

Изгорео млин

Синоћ је изгорео млин Игњата Бајлона и Синова, што се налази на Топчидерском Друму.

Баварски варвари

Путници, који су допутовали из Немачке, тврде да се Немци тако сурово понашају према Србима, па чак и према женскињу, да више ни једна српска нога не треба да крочи на немачко земљиште.

Најдивљачнији су у Баварској и Пруској. Ти јуначни Немци, који су претили да ће освојити цео свет, побеснели су сада, када су видели да морају у рат.

У Минхену су тукли, пљували и злостављали Србе који су се тамо затекли. У томе су Немцима најревноснији помагачи тамошњи Бугари!

Ревизија аустро-угарских поданика

Управа вароши Београда извршиће ревизију свих аустро-угарских поданика, и они који се нису јавили, биће кажњени и најстрожије интернирани.

Сређивање летине

Министар Унутрашњих Дела поновио је наредбу, издату за време прошлих ратова, о заједничком сређивању летине по селима. По тој наредби сва радна привредна снага, која је остала на дому, има да среди, једну за другом, сву летину у својим селима, тако да буде на време прибрана летина и оних војних обвезника, који су у рату а немају ни једног радника у својој кући.

У београдском округу прибрана су на овај начин већ сва жита, тако да сада има довољно хране и за исхрану и за продају.

Аустријски балон

Јуче око 4 часа по подне Аустријанци су пустили више Бежаније један велики војни балон са кога су осматрали наше положаје.

Лечење официра

Министар Унутрашњих Дела упутио је распис управама државних болница, да се, на име болничког трошка за официре, кад се лече у грађанским болницама, наплаћује једна петина њихове систематичне плате, као што је предвиђено у члану 26. закона о устројству војске, за лечење официра у војним болницама.

Пензије и инвалиде

Главно Државно Рачуноводство у Нишу јавља, да ће се од 1. до 6. августа исплаћивати: пензија и инвалида пензионерима и лицима, која су примала инвалиду на Благајни Главне Државне Благајнице, а пензионерима на Благајну Управе Фондова.

Пензионери и лица која су примала инвалиду на Гл. Државној Благајници у Београду или окружним благајнама у Смедереву, Шапцу, Неготину и Пожаревцу, а која се не налазе у тим местима, пријавиће се окружној благајници или пореском одељењу у месту бављења.

Пензије удовицама издаваће се на окружним или пореским благајнама у месту бављења, али оне морају подносити пензионерске књижице, у којима ће бити утиснут оригинални потпис.

Захвалност једног Француза

Анри Дисо, директор француског друштва за грађење железница у новој Србији, француски резервни официр, полазећи из Београда на своју дужност у домовину, предао је преко министарства унутрашњих дела 50 динара као свој прилог у знак захвалности због предусретљивости, која му је приликом његовог одласка указана од стране наших власти.

Шта о српској војсци каже један немачки стручњак

У чувеном немачком листу „Лајпцигер Најстен Нахрихтен“, који се увек држао непријатељски према Србији, на сам дан објаве рата написао је његов главни сарадник др. Макс Ролов, под насловном „Шта је у стању српска војска“ ове занимљиве редове:

Пре неколико дана имао сам прилике, да посматрам српску војску, или боље речено, трупе, што гарнизонују у Београду; и то сам их посматрао приликом две свечаности.

То је било приликом параде о краљевом рођендану и два дана доцније приликом погреба руског посланика Хартвига.

Овога првога дана цео београдски гарнизон правио је шпалир од дворца до старе турске тврђаве. Изврсно држање ових трупа — како су ме уверавали, ту су учествовали само регрути, који су тек пре четири месеца ступили у војску — обрадовало би свако војничко око.

Нама Немцима свакако пада у очи, што српске трупе немају на својој униформи никаквог шаренила; ниједног сјајног дугмета, никакви блистави опасачи и упртачи, све је једнолико сиво-мрко. Само официри и пук телесне гарде имају парадну униформу.

Престолонаследник је о краљевом рођендану најпре обишао фронт трупа, а онда је извршен парадни марш.

Био сам сасвим изненађен оним, што сам том приликом видео. Учинило ми се наједаред, да се налазим на каквом егзерциришту код Берлина или код Потсдама.

Држање трупа при паради било је одлично, војници су газили трештећим кораком, баш као код пруског парадног марша. Такође сам био потпуно изненађен кад сам видео, да ови млади људи чак и радње пушком изводе прецизно и са једногласним треском.

По свему, што сам овога дана видео, морам рећи, да задатак аустриских трупа, које иду на Србију, ни у ком случају неће бити ни најмање лак, нарочито кад се помисли, да највећи део српске резерве сачињавају људи, који су већ опробани и прекаљени у ратној ватри, који су већ тукли два рата.

И цео официрски кор имао је прилике за време балканских ратова, да сакупи практична искуства у борби и на терену.

Такође ми је пала у очи јачина појединих чета. И онда избројао сам у свакој чети по 200—250 људи.

И коњица и артилерија, што гарнизонују у Београду, учествовали су на параду. Ту има да се примети, да су коњи, оружје и топови истина недовољно чишћени, али да је држање и ова два рода оружја одлично.

Два дана доцније, при погребу руског посланика Хартвига, и ако сам све брижљиво посматрао критичним војничким оком, нисам могао у држању трупа открити ништа, што би се могло не свидети војнички образованом оку; а дуго сам посматрао трупе од једног краја шпалира до другог.

Честитке о Петровдану

Престолонаследник Александар овластио је председника владе г. Пашића, да у име његово преко званичних новина изјави благодарност свима онима, који су телеграмима и писмима њему и Краљу честитали дан Краљевог рођења, народни празник Петров-дан.

Министар у Двору

Министар Финансија г. Пачу, био је јуче пре подне у Двору. Г. Пачу се задржао код Престолонаследника доста дуго и поднео му на потпис један мањи указ, који није раније могао бити потписан.

Министарска седница

Јуче од пет до осам часова по подне била је у министарству Иностраних Дела министарска седница, на којој је преседавао г. Пашић.

На погребу

Нишки владика Доситеј и шабачки Сергије, допутовали су у Београд. Они ће чинодејствовати на погребу пок. Хартвига.

У Трговачкој Комори

Трговачка Комора, у знак жалости за пок. Хартвигом, држала је јуче по подне седницу. Председник г. Ризнић, пре преласка на дневни ред, саопштио је комори изненадну смрт пок. Хартвига и предложио, да се у знак признања за заслуге руског посланика, вотира 10.000 динара за споменик, који ће подићи Хартвигу.

Ово саопштење чланови коморе су саслушали стојећи и са узвицима: „Слава му!

Рашка—Сјеница

Француско Друштво коме је уступљено трасирање неколико пруга, које имају да се подигну међу првима, завршило је претходну студију за трасирање пруге Рашка—Митровица—Сјеница.

Друштво ће ускоро почети студирање трасе Сјеница—Нова Варош—Пријепоље, која ће имати везу са босанским железницама.

Акционарска друштва

У министарству Народне Привреде ради се законски предлог о изменама и допунама у закону о акционарским друштвима. Измене се односе на ликвидацију завода, који се не придржавају законских одредаба.

На тражење министарства Трговачка Комора ће о тим изменама дати своје мишљење.

Академци у Ћуприји

Данас по подне одлазе у Ћуприју осамдесет и шест питомаца наредника Војне Академије.

Они ће у Ћуприји провести петнаест дана.

Муслиманска организација

По позиву министра Просвете, из нових крајева дошло је неколико муфтија у Београд ради саветовања о оснивању централне муслиманске верске организације у Србији.

Саветовања ће почети у току ове недеље.