Ознака: Нишка афера

  • Завереничко питање

    Сваку ствар треба звати њеним правим именом. Завереничко питање постоји, то је неоспоран факт; оно је свакако мање важно, но што се на страни мисли и пише, али је исто тако важније, но што се мисли код нас. Обилазити око њега и врдати бесмислица је и глупост; напротив, у интересу је свих нас, да се оно, што пре, правилно и праведно реши. Зато треба говорити јасно и отворено, као што приличи слободним грађанима у слободној земљи.

    Оно што се збило 29. маја било је корисно по земљу; о томе нема спора. Те ноћи збрисан је један несносан режим, који се свакако није могао друкчије да уклони. С малим изузецима цела Србија радосно је прихватила извршени преврат, Народна Скупштина изјавила је своју захвалност онима, који су га учинили; изабран је нови Краљ, повраћен ред и закон у земљи, све је опет добро – и тада се јављају прве тешкоће.

    Извор тим првим тешкоћама треба тражити не у Србији, него на страни. Нешто јавно мњење, које увек симпатише мртвима не питајући јесу ли достојни живљења или не, а нешто дубоко укорењени монархијски принципи готово свих европских народа, која ни у ком случају не допушта, да официр дигне руку на свога краља учинили су, да се у име увређеног морала дигло све против Србије. То опште расположење аустријска штампа, по званичним инспирацијама из Беча, врло је вешто употребила у своју корист. Желећи, да ма на који начин одржава неред у Србији, она је систематски гледала да нахуди новом стању код нас.

    Тешкоће које су већ постојала, постале су још много веће кад се десио нишки случај. Неискусни, млади људи, који су у њему учествовали, заборавили су били, да иду против интереса своје рођене земље и да се једна погрешка другом погрешком не може да исправи. После тог бесмисленог покушаја европско јавно мњење још је енергичније захтевало, да се завереници од 29. маја казне. То исто почеле су у то доба да траже и стране силе. Како је тај захтев био неформулисан, ипак је у самој ствари постојао. А то је био апсурд.

    Апсурд је захтевати да револуција, која је срећно успела, казни своје вође. То никада није било, нити ће бити. У нашем случају то је утолико више немогућно што је иза извршиоца од 29. маја стајало цело јавно мњење у Србији и Народна Скупштина, која им је на учињеном делу захвалила. О некој казни дакле не може више бити ни говора.

    То су канда убрзо увидели и сви они, који су од почетка тражили насилне мере против завереника. Тако се јавља – овога пута много тачније формулисан – захтев, да се сви завереници уклоне из двора. А када то није учињено, сви страни посланици, један по један, отишли су на неодређено време на одсуство, доводећи тиме у неугодан положај и нашу владу и целу нашу земљу.

    Тај одлазак станих посланика, да смо у другим приликама, не би био тако важан. Има много примера, има их и у нашем непосредном суседству, који нам сведоче, да једна земља може да опстане и покрај нерасположења великих сила. Пасиван отпор временом доноси победу; кад им се не попушта, стране силе попуштају понекад саме. Али спољни наши односи, прилике на Балканском Полуострву не допуштају нам никако да такве експерименте чинимо. Напротив, ми треба овога пута да учинимо што се од нас тражи.

    То што се тражи, да уклонимо заверенике из Двора, није много. Огромна већина њих, сви осим двојице-тројице, отишли су одмах по извршеном делу на своја места, да чине своју дужност, као што су је чинили и пре, не захтевајући и не очекујући никакве награде. Остала су свега два-три официра, можда баш они, који најмање заслуга имају за извршени чин. И њих треба уклонити и то што пре. Нека се угледају на своје млађе другове, нека иду сами на своја места и у своје команде, нека се сећају, да је лепо хтети умрети за своју отаџбину, али да је још много лепше и много теже умети живети за њу.

  • Дневне вести

    Самоуправа и Руски Цар

    У јучерашњем свом броју Самоуправа нам врло званичним тоном пребацује што смо донели објашњење оних речи, које је руски цар казао нашем отправнику послова на пријему у двору. Она вели, да тим царевим речима није потребан никакав коментар. Тог смо мишљења и ми; царевим речима одиста није био потребан никакав коментар, али је потребан оној Самоуправиној белешци, јер онако како их је Самоуправа донела, цареве речи не значе ништа.

    Казати да је цар рекао „да ће опет све добро бити,“ а не казати о чему је реч и шта ће то све добро бити, није било ни коректно, ни мудро. Некоректно је због тога, што се у Самоуправи могло ваљда наћи толико места, да се штампају речи рускога цара, без икаквог изостављања; није мудро због тога, што су с те нетачне стилизације била отворена врата свакојаким нагађањима и претпоставкама. Могло се мислити, као што се и мислило, да је руски цар у том тренутку говорио о нашим унутрашњим приликама, што он очевидно није хтео да чини. Јер шта је то у Србији данас рђаво „што ће опет добро бити?“

    И ако вели, да царевим речима није било потребно никаквог коментара Самоуправа их јуче и сама коментарише, па вели, да се оне односе на почетак прославе стогодишњице српског устанка. Шта сад то тек значи? Има ли то каквог смисла?

    Судско решење о притвору

    Првостепени суд београдски јуче се целога дана бавио испитивањем Негојске афере. Суд није донео никаквог решења о притвору г. г. Веље Тодоровића и М. Петронијевића, јер још није био готов са расматрањем аката.

    Трајање Скупштине

    Према броју спремљених законских а с погледом на брзину с којом Скупштина ради, посланици би имали остати на окупу најмање до Петрова-Дана. Но и ако ово можда не би било непријатно многим посланицима, осетно је за државну касу те ће, како чујемо Скупштина трајати само дотле, док не сврши буџет и оне финансиске законе који су с њим у тесној вези.

    Св. Влахо

    У среду 21. ов. мес. даваће се у Народном Позоришту „Станац“ од М. Држића с музиком од нашег даровитог композитор П. Крстића. На тај дан је у целој Далмацији велики празник Св. Влахо, те је одиста била добра мисао, што се баш на тај дан даје комад, који је још пре пет година требао да буде даван, па чак донекле и спреман.

    Оперетско позориште у Београду

    Како ће се у нашем Народном Позоришту по свој прилици укинути оперета, један немачки консорциум с капиталом од милијон и по динара намерава да сазида у Београду једно засебно позориште за оперету, наравно ако добије за то дозволу.

    Мартовске демонстрације

    На јучерашњем дневном реду Народне Скупштине била је и интерпелација о мартовским демонстрацијама. Но како јуче није дошла на ред, а данас нема скупштинске седнице, то ће можда сутра бити о њој говора у Нар. Скупштини.

    Кажњени официри

    Данас предстају официри, кажњени поводом нишке афере, министру војном који ће их упутити на дужност.

    Војна Академија

    На јучерашњој седници народне скупштине прочитан је краљевски указ, којим се одобрава министру војном, да поднесе скупштини предлог закона о изменама и допунама у закону о устројству војне академије.

    Закон о Средњим Школама и професори Богословије

    Неки професори Богословије изјавили су жалбу, што им Министар просвете не признаје плату и периодске повишице по Закону о Средњим Школама. По њиховим жалбама Државни Савет поништио је решење Министра просвете, налазећи да се прописи закона о Средњим Школама о плати и периодским повишицама односе и на професоре Богословије.

    Нов орфеум

    Од 1. фебруара имаћемо још један нов орфеум у Београду, „Елдорадо“ који ће бити у садашњој Позоришној Кафани.

    Брана путује

    Кроз кратко време кренуће се цео Бранин орфеум на пут по Србији, да у важнијим местима даје представе. На његово место код Коларца доћи ће Весело Позориште, чији би капелник онда био г. Покорни.

    Маћедонска трупа

    Маћедонска трупа глумаца под управом г. Хаџијевића, приказиваће неколико одабраних комада из живота Маћедонаца у гостионици „Таково“ као: „Крвава свадба“, „Таир Тома“, „Прилепски свеци“ и др. Данас је прва представа и даваће се „Крвава свадба“. Почетак је у 20.30 часова. Улазна цена: први ред 1.5, други ред 1 динар.

  • Дневне вести

    Прослава Св. Саве на В. Школи

    Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

    По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

    Добили награде за темате

    Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

    Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

    Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

    У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

    Принц Павле

    Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

    Великошколска забава

    На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

    Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

    Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

    Аустриски цар и г. Миша Вујић

    На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

    Апшење г. Веље Тодоровића

    На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

    Апшење г. Милоша Петронијевића

    Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

    Интересантна посета

    Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

    Лопови у возу

    Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

    Негој

    Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

    Самоубиство у Београду

    Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

    Г. Миленко Веснић

    Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

    Народна Скупштина

    Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

    Предлог о факторима државне штампарије

    Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

    Народна свечаност

    На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

    Нова химна

    Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

    Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

    Ковање новца

    Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 21/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

    Осуђени официри

    Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

    Споменик посеченим кнезовима

    У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

    Г. Јоца Савић опасно оболео

    Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

    Изложба слика у Грађанској Касини

    Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

    Рибарска Бања

    Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

    Изложба пиротских ћилимова

    Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

    Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.

  • Дневне вести

    „Све ће опет добро бити“

    Самоуправа је пре неки дан донела, да је руски цар, приликом пријема страних представника, особито одликовао нашег отправника послова задржавши се подуже с њиме у разговору и рекавши му при крају, „да ће опет све добро бити“. Шта ће то бити добро? Зашто нам, Самоуправа то не каже?

    Ми ћемо, ево, да кажемо, како је ствар текла. Говор је био о Маћедонији и о смрти митрополита Фирмилијана. Кад је на питање царево г. Спалајковић, наш отправник послова рекао, да се ми надамо, да ће скопску митрополитску столицу опет заузети Србин, руски цар је онда одговорио: „Да, опет ће све добро бити.“

    Пореза на вино и ракију

    Влада је свршила пројект закона о измени и допуни закона о државној трошарини, по коме се оптерећује државном трошарином вино и ракија. Тај пројект биће данас или сутра поднесен народној скупштини. Од ове реформе добила би држава како изгледа један вишак у приходу од близу 3 милијона динара.

    Тесла, Пупин и Чокор

    На синоћњој одборској седници конгреса српских лекара и природњака решено је једногласно, да се на конгрес позову од стране одбора нарочитим писмом генијални и славни српски научници Никола Тесла, Михајло Пупин из Америке и велики научник и професор на Бечком универзитету Србин Јован Чокор. Радујемо се овој лепој одлуци одборској, а још ћемо се више обрадовати вести, ако се наши славни српски научници могадну одазвати овоме позиву те конгрес својим присуством увеличају. Како чланови конгреса, тако и сво грађанство наше знаће их достојно дочекати.

    Г. Љуба Новаковић отпуштен

    Новопостављени начелник шумарског одељења г. Љ. Новаковић отпуштен је из државне службе. О томе отпуштању курсирају ове верзије; једни кажу, да је само због тога и био постављен за начелника шумарског одељења, да би могао бити отпуштен, јер се министри на расположењу не могу отпуштати, а други мисле, да је његово постављење наишло на сувише велики отпор у радикалној странци, та га се влада морала што пре курталисати.

    Хапшење Веље Тодоровића и Милоша Петронијевића

    Јутрос рано пронели су се гласови по граду, да су ухапшени г. Веља Тодоровић, бивши министар унутрашњих дела и г. Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра. Хапшењу је требало да буде повод злоупотреба новца од државног имања „Негоја“.

    Да бисмо знали право стање ствари, послали смо једног свог сарадника господину Љуби Живковићу, који заступа државне интересе по тој ствари.

    Захваљујући услужности и љубазности г. Живковића, дознали смо ово:

    Господин Велимир Тодоровић наплатио је од тога државног добра 58.000 динара, а г. Милош Петронијевић, нешто мало мање. Господин министар председник оставио је два дана рока господи, да оправдају узимање тога новца, или да га надокнаде.

    Демонстрација

    Известили смо се да су апсолутно неистинити пронесени гласови о некој демонстрацији приликом пуштања оних официра нишке афере, који су осуђени на четири месеца затвора па им сад истекао рок.

    Закон о штампи

    Јуче је обнародован у званичним новинама закон о штампи онако како је усвојен од Народне Скупштине.

    Парастос митрополиту Фирмилијану

    У четвртак, 15. јануара у 10 часова пре подне, даваће се четрдесетодневни помен покојном скопском митрополиту Фирмилијану.

    Чиновничка Задруга

    Неки пријатељи жале нам се на непредусретљивост Чиновничке Задруге. Ми молимо управу Задруге да нам каже има ли стварних основа овим жалбама, а ако их има, какве је побуде руководе да тако ради.

    Приход са забаве

    На забави, коју је Женско Друштво приредило 10. ов. м. у сали код „Коларца“, пало је на каси свега 2208 динара.

    Бабићева представа

    Г. Ђорђе Бабић српски комичар, после дужег боловања, оздравио је и приређује данас једну занимљиву представу у сали код „Такова“. Програм ће се објавити плакатима.