Ознака: Односи Русије и Јапана

  • Русија и Јапан

    СТРАНА ПОЛИТИКА

    Пада у очи да су Јапанци прокинули дипломатске односе с Русијом пре него што је руски одговор био предат јапанској влади. То се десило стога што је руски одговор био познат у Токију пре него је он тамо формално предан. Доиста, он је пре тога био саопштен кабинетима у Паризу, Лондону и Вашингтону. Врло вероватно да одговор и Берлину није био непознат. С тога јапанској влади није било тешко сазнати одговор пре него је он и стигао у Токијо. Али не само то. Тек што је он био саопштен у Лондону и Вашингтону, дипломатија ових двеју сила дала се на посао. И, као што знамо, делимично је успела. Њима је, у овом тренутку, Јапан средство противу ње да би Американци и Енглези добили концесије у Кини и Манџурији, а Енглези још да би имали одрешене руке у Тибету. Али сав овај рачун може бити мало рђав.

    О садржини рускога одговора зна се толико да је врло мирољубиво састављен и да признаје јапанску надмоћност у Кореји. Само руска влада жели да та надмоћност буде економска а не војничка и да Јапан не подиже утврђења на главним стратешким тачкама корејског мореуза, као што је Мазамфо. У Манџурији руска влада признаје сва стечена права али се она не може узимати никакве обавезе које би је везивале у будућности. Писање руских листова о овоме је сасвим одређено.

    Енглеска штампа, међутим, која је тако плодна у проналасцима, већ је била описала неповољан утисак руског одговора у Јапану пре но што је он тамо и био познат. Та је штампа знала и то да ће се јапанско незадовољство само повећати после руских предлога. У овом случају, дакле, енглеска је штампа била боље обавештена о јапанским осећајима него сами Јапанци који су тако нервозно очекивали руски одговор. Питање је можда од неколико сати да ли ће Енглеска и Америка успети да замуте воду, кад је и сам јапански цар, који врло добро зна каквог противника има пред собом, мирољубиво расположен. Хоће ли Микадо, за љубав Енглеској и Америци, на једну карту ставити судбину свог народа. Али ма шта да буде, енглески су листови својим ратоборним писањем против Русије постигли један несумњив резултат. Они су Русима одагнали и последње илузије које су неки од њих имали о могућности какве пријатељске политике с Енглеском. Руси су тек сад увидели да је потребно удвојити напоре да се енглески утицај сузбије на целој линији, како на Далеком Истоку, тако и ни овом нашем Блиском Истоку. Русија ће се врло вероватно кроз кратко време дати на посао и прва ће јој брига бити да појача флоту.

    Мирољубиво расположење цара и његовог министра спољних послова није тајна ни за кога. Али због непомирљивог држања Јапана Русија се мирно спрема за све евентуалности. И јавно мишљење о Русији већ је песимистички расположено. То је сасвим природно. Оно се спрема за најгоре са фаталистичким самоодрицањем које карактерише народну душу. Доиста овај рат неће бити популаран и неће изазвати никакво одушевљење, али он ће се водити енергично и завршиће се победом. Финансије царства су сјајне и оне могу руској влади дати сва потребна средства за успешно ратовање. Већ је дванаест година како руски буџет показује вишак. На подлози тих вишака је саграђена и трансибирска железница. У овоме тренутку царска благајна располаже готовином од преко једне милијарде динара, а више од три и по милијарде динара има металнога новца у руској државној благајни. Додајте и томе осам стотина милиона рубаља у злату које су у саобраћају. Витеово финансиско дело засновано је на тако поузданој основи да га један рат с Јапаном не може поколебати.

    Јапан, међутим, већ месец дана мобилише своје финансије и већ је успео сакупити преко три стотине милиона јена (седам стотина педесет милиона динара). Али хоће ли се Јапан, пусиран са стране, у последњем тренутку одлучити да се упусти у једну тако опасну авантуру као што је рат с Русијом?

  • Русија и Јапан

    Чланак „Дејли Њуса“ о руско-јапанскоме спору интересантан је са своје оригиналности и искрености. Он је данас скоро изузетак у енглеској штампи. Либерални орган мисли да руска нота која ће се ових дана предати у Токију, представља, последњу периоду преговора. После овог одговора имаћемо мир или рат. „Дејли Њус“ признаје без устезања, да ће већина енглеске публике бити веома разочарана ако рат не букне. Извесно је да се у Енглеској не одушевљавају за Русију, али, с друге стране, публика није добар дипломата и нема много доследности. Она данас жели рат између Русије и Јапана, као што је желела рат с Немачком, после чувеног телеграма Кригеру, или с Француском, у време Фашоде, или са Сједињеним Државама у време венецуелске афере. За сажаљење је што се, у оваквим околностима, извесни листови одају правој кампањи противу Русије.

    Погледајмо уосталом, шта би Енглеска добила кад би Русија чак и претрпела пораз, што је врло сумњиво. Непријатељство Француске и повећање Немачке. За сваког који из близа прати немачку политику очевидно је да се она спрема за тренутак кад ће моћи да приграби све пограничне области које су на њеном Истоку. Дакле какав интерес имамо ми да подржавамо немачку политику?

    С друге стране, какав интерес имамо ми да нагонимо Русију да своје ширење окрене према Индијскоме Океану. Зар не може Русија сама и целу Европу да штити од једне опасности које се много више треба да бојимо, на име од великог устанка азијских народа против беле расе под вођством Јапана? Ми не треба да имамо никаквих алузија о Јапанцима. Они нас исто толио воде колико и остали странци на Далеком Истоку. Њима Русија смета; и ако Јапан успе да њу потисне, што је врло сумњиво, онда ће он једним каменом да учини два удара; он ће се ослободити Русије и уједно начиниће је енглеским непријатељем на југу Азије.

    Оставимо на страну осећаје. Ми можда не волимо унутрашњу политику Русије, али ми смо изгубили право критике после свега онога што смо учинили у Трансвалу.

    Изгледа, међутим, да се цео овај сукоб може изравнати, ако се Русији остави Манџурија а Јапану Кореја.

    Закључци овог листа у толико су важнији што је то орган велике енглеске либералне странке. која је остала доследна својим истинским либералним традицијама, и која у овом тренутну највише има изгледа да дође на владу.

  • Ратна опасност расте

    Јуче смо имали два привидно противуречна телеграма, један из Лондона други из Париза. У првом се јавља да је рат неизбежан и да ће се руска нота тек у току идуће недеље предати у Токију; у другоме да руска влада чини све могуће да створи једну солидну основицу да се обезбеди мир. Други је телеграм очевидно зато да се оправда одуговлачење руског одговора, због чега су у Токију озбиљно постали нервозни.

    У Петрограду, међутим, такође знају да треба што пре умирити духове и да истинска опасност долази баш од тога очекивања које може давати повода најгорим комбинацијама. Русија, свакојако хоће да добије времена, и ово њено садашње одуговлачење све више улива уверење да она већ унапред зна да њен одговор неће задовољити јапанску владу, и да и сама сматра да је рат неизбежан. Шта је да је тек ово одуговлачење чини неповољан утисак.

    У Берлину су, међутим, уверења да Русија мисли да ће Јапан од својих минималних захтева начинити casus belli и да је због тога руска нота састављена тако да измирење још буде могућно. У њој ће, како мисле у Берлину, бити важних уступака јапанскоме захтеву о суверенству Кине у Манџурији и надају се да ће ове концесије бити довољне да се одржи мир. Али се друге стране додају да ови уступци неће бити до јапанских минималних захтева. У сваком случају можемо да очекујемо да ће се преговори наставити и да се за сада односи још неће да прекину. Као што видимо, положај ни мало не може да умирује, али, после свега тога, настаје питање да ли је вероватноћа за рат сада већа него пре неколико дана.

    Оно што је извесно, то је да се с обе стране грозничаво спремају али се то може протумачити самим положајем на Далеком Истоку. То могу бити само неопходне мере опрезности, због врло запетих односа између Петрограда и Токија. А може бити и нешто друго. У Петрограду где су се до сада надали да ће […] уздано одржати, и та нада можда је сада постала много мање вероватна. Сем тога, није у питању само тренутни мир, јер би Јапан играо само једну будаласту игру кад би примио само једно привремено решење које би допустило Русији да нагомила довољно војске на Далеком Истоку да би, по том, врло лако, у згодном тренутку, уништила свога противника. Садашња се криза мора решити дефинитивно; треба учинити да се у будућности не поврати овако стварна политичка опасност и онда ту нема никаквих споредних уступака који би омогућили повољно решење. Садашњи се преговори могу само тако да сврше ако се руске и јапанске амбиције на Далеком Истоку тачно пределе, и ако се тај резултат не постигне, криза се не може отклонити.

  • Телеграми

    Цариград. 16. јануар. (Специјалан телеграм „Политици“). Синод је изабрао за скопскога митрополита Србина архимандрита Себастијана.

    Себастијан Дебељковић, родом с Косова, још млад човек, учио се на Халци, одличан ђак, вредан, скроман, тих, миран, добар зналац грчког и турског језика, добар познавалац прилика у Турској. – Архимандрит Себастијан је најдостојнији од свију, који су били кандидати да заузму митрополитову столицу у Скопљу.

    Цео српски народ, и ми из Србије и Срби из Турске, можемо се радовати овом избору. Нови митрополит Себастијан слабога је здравља. Ми му од срца желимо, да му се здравље поправи, како би могао што боље послужити свом светом позиву.


    Софија. 16. јануар. (Специјалан телеграм „Политици“). У синоћној седници Собрање је примило закон о штампи у трећем читању.


    Последњи телеграми

    Петроград. 16. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“).

    Под председништвом великога кнеза Алексија Александровића држао је јуче после подне министарски савет седницу, која је трајала скоро два пуна сахата. Предмет саветовања је био положај па далеком Истоку и истраживање пута и начина, како да се мирним путем реши спор између Русије и Јапана. Закључци министарског савета поднеће се данас цару у облику извештаја великог кнеза Алексија Александровића. Одговор Русије не јапанску ноту биће по свој прилици сутра у суботу одправљен у Токио.

    Телеграми прес-бироа

    (од 15. јануара по подне)

    Ванредни кредит за одбегле Маћедонце

    Софија. Бугарска влада намерава пре свршетка сазива Собрања да подносе предлог о даљим изванредним кредитима у суми од 500.000 динара за одбегле Маћедонце.

    Један интервју с Хилми пашом

    Беч. Фремденблат публикује разговор свога дописника у Солуну са генералним инспектором Хилми пашом. Овај је изјавио да је цео реформи програм од 1903 остварен, и мирцштегски програм је такође делимично остварен или су пак поједине тачке у току да се остваре; остале тачке оствариће се тако брзо да ћа се Европа зачудити, јер Турска зна где су њени интереси и она хоће да их очува. На несрећу, мир у земљи не зависи од рефорама јер их сами комитети неће. Али у случају да се агитатори опет врате, Маћедонци које је жалосно искуство научило мудрости, биће опрезнији него до сада и неће се дати завести. Сам Султан живо жели да се у Маћедонији успостави мир.


    (од 16. јануара)

    Лондон. Из Петрограда јављају да је тамо јуче под председништвом царевим била министарска седница. на којој је утврђен текст одговора Јапану, који ће се предати у суботу. Седница је трајала сат и по.

  • Ратни облаци

    У овом тренутку погледи целога света управљени су на Петроград. Хоће ли на Далеком истоку букнути рат између Русије и Јапана, зависи од одговора на последњу ноту јапанског кабинета који ће Русија можда још данас предати у Токију. Тежиште спора је Манџурија. Петроградски кабинет је, међутим, у своме последњем одговору, наговестио Јапану да се с њим неће упуштати у преговоре о Манџурији, поред свега тога што су јапански захтеви врло скромни. Доиста Јапан тражи:

    1. да се и даље одржи суверенство Кине над Манџуријом и
    2. да Русија поштује права које су Јапанци и друге велике силе разним уговорима задобили у Манџурији.

    С руске стране су још у почетку изјавили жељу, да Јапан не тражи од Русије, да се она одрекне својих животних интереса на Далеком истоку. У ствари за Јапан је овај проблем питање живота и смрти; за Русију, у овом тренутку, само питање већег или мањег царства. Због тога у Токију мишљења нису подељена; у Петрограду се, међутим, сасвим размимоилазе две странке, од којих је једна за рат, друга за мир. Шеф прве странке је Безобразов. Свакојако, његову утицају и треба приписати досадашње непомирљиво држање Русије. Али после седнице великог руског ратног савета, која се прошле недеље одржала у Петрограду, Безобразов је отпутовао у јужну Француску „на лечење“. Од тога тренутка наступа друга фаза у руско-јапанском спору, и већ све показује да се преговори неће прекинути, да петроградски кабинет жели мир. Поред свега тога што је с Јапаном тешко водити преговоре, јер не може бити узајамних уступака, начело do ut des[1] је у овом случају скоро непримењиво. Ратне спреме које се чине с обе стране треба сматрати само као елементарне мере опрезности.

    Има још једна околност која умирује. Руски амбасадор у Паризу телеграфисао је у Петроград резултат једног нарочитог разговора који је имао са француским министром спољних послова, Делкасеом. Ово ће саопштење, како се мисли, знатно утицати на руски одговор Јапану. Ни за тренутак се не може посумњати да ће тај утицај бити потпуно мирољубив, јер су осећања француске владе и сувише добро позната. Француска се, у садашњим околностима, може корисно употребити на одржању мира, и сигурно је Делкасе, са тактом који карактерише ову његову политичку акцију, у овом смислу утицао на петроградску владу. Његов ће се глас утолико пре слушати тамо, што сам цар живо жели да избегне сукоб и што се он врло много труди да, чак и отворено, сузбије агитације ратоборне странке.

    И тако сада у руској политици на Крајњем истоку прву реч опет води гроф Ламсдорф. Своју помирљивост је он одмах манифестовао циркуларом који је пре неки дан упутио великим силама, у коме је признао слободу трговине у Манџурији. Његова је политика у овоме тренутку да избегне рат на тај начин, што ће Јапану учинити све могуће уступке у Кореји, и што ће му у Манџурији признати иста права која и осталим силама.

    И тако ће се разгнати нагомилани ратни облаци, и ратна опасност ће се одложити, а то ће бити једна нова несумњива победа руске дипломације у тренутку кад је македонско питање дошло у своју одлучну фазу.


    [1] Дајем, да ми даш (узвратиш)