Ознака: Петар Први Карађорђевић

Писма Краљу

Из Немачке и Аустро-Угарске је стигло више писама Краљу, на чијој су полеђини, на кувертима, исписане најскандалозније вређајуће речи. Изгледа, да су те речи писали сами чиновници немачких и аустријских пошта при експедовању тих писама.

Још један доказ о њиховој култури!

Телеграми савезних парламената

Председништво Народне Скупштине у Нишу добило је телеграме од руског, црногорског, француског и енглеског парламента, у којима честитају Српској Народној Скупштини рад као и успех Србије у досадањим сукобима са Аустро-Угарском.

У последњој седници председништво је телеграме саопштило посланицима, који су сваки од тих телеграма поздрављали устајањем и клицањем: „Живели!“

Конкордат

Поред закона о мораторијуму Скупштина је решила и закон о Конкордату између Србије и Ватикана.

Овај закон изгласан је једногласно.

Одложене седнице

За сада су седнице Народне Скупштине у Нишу закључене.

По овлашћењу добијеном од владе, председник Скупштине г. Николић закључио је последњу скупштинску седницу изјавом да ће се прва наредна седница сазвати доцније, кад зато буде било потребе.

Извоз и увоз

Министарски Савет забранио је извоз људске и сточне хране и извоз стоке.

Другом одлуком савет је дозволио, да се може слободно, без наплате царине, увозити у Србију пшеница, кукуруз и брашно.

Шта ће она ту?

Јуче пред подне кад је Краљевић Ђорђе са својим пратиоцима ушао у апотеку Викторовића, да испере рану, била се пред вратима окупила велика група света кличући краљевићу.

Одједном кроз тај свет почела се пробијати некаква задружна млада женска. Полицајци су одмах познали у њој ћерку познатог Рапапорта, о коме се ових дана толико говори, и, разуме се, да су покушали да је задрже.

Међутим, у томе тренутку умешао се некакав непознат просед човек, ухватио је Рапапортову за руку, и заједно с њом увукао се у апотеку. Полицајци су у први мах помислили да је и тај из Краљевићеве пратње. Али се одмах затим познало, да је то нека сасвим непозната личност. Сад полиција трага за тим човеком. Чује се да је то некакав Манга [Л…] или тако некако.

Опенхајмер

Тако се зове један од типова којих је тако много у Београду и чије је бављење у нашој средини и сувише мистериозно.

Опенхајмер је аустријски резервни официр. И кад он није отишао под ратну заставу, није ни војни бегунац, онда значи да је остао у Београду са знањем бечког министарства војнога.

А шта то у време рата значи и сувише је јасно.

Последња Одбрана Стараца

Обвезници последње одбране стараца 4. чете 1. батаљона пука који нису отишли на војну дужност имају се у року од два дана јавити главној војној станици у Београду у Великој касарни. Ко се у овом року не јави предаће се ратном суду.

За послугу

Коме би од Београђана требао човек или жена за послугу или ма какав посао у кући треба да се обрати суду општине београдске.

Суд се налази у основној школи у Макензијевој улици.

Честитке о Петровдану

Престолонаследник Александар овластио је председника владе г. Пашића, да у име његово преко званичних новина изјави благодарност свима онима, који су телеграмима и писмима њему и Краљу честитали дан Краљевог рођења, народни празник Петров-дан.

Министар у Двору

Министар Финансија г. Пачу, био је јуче пре подне у Двору. Г. Пачу се задржао код Престолонаследника доста дуго и поднео му на потпис један мањи указ, који није раније могао бити потписан.

Министарска седница

Јуче од пет до осам часова по подне била је у министарству Иностраних Дела министарска седница, на којој је преседавао г. Пашић.

На погребу

Нишки владика Доситеј и шабачки Сергије, допутовали су у Београд. Они ће чинодејствовати на погребу пок. Хартвига.

У Трговачкој Комори

Трговачка Комора, у знак жалости за пок. Хартвигом, држала је јуче по подне седницу. Председник г. Ризнић, пре преласка на дневни ред, саопштио је комори изненадну смрт пок. Хартвига и предложио, да се у знак признања за заслуге руског посланика, вотира 10.000 динара за споменик, који ће подићи Хартвигу.

Ово саопштење чланови коморе су саслушали стојећи и са узвицима: „Слава му!

Рашка—Сјеница

Француско Друштво коме је уступљено трасирање неколико пруга, које имају да се подигну међу првима, завршило је претходну студију за трасирање пруге Рашка—Митровица—Сјеница.

Друштво ће ускоро почети студирање трасе Сјеница—Нова Варош—Пријепоље, која ће имати везу са босанским железницама.

Акционарска друштва

У министарству Народне Привреде ради се законски предлог о изменама и допунама у закону о акционарским друштвима. Измене се односе на ликвидацију завода, који се не придржавају законских одредаба.

На тражење министарства Трговачка Комора ће о тим изменама дати своје мишљење.

Академци у Ћуприји

Данас по подне одлазе у Ћуприју осамдесет и шест питомаца наредника Војне Академије.

Они ће у Ћуприји провести петнаест дана.

Муслиманска организација

По позиву министра Просвете, из нових крајева дошло је неколико муфтија у Београд ради саветовања о оснивању централне муслиманске верске организације у Србији.

Саветовања ће почети у току ове недеље.

Краљ у Тополи

Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.

У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:

„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“

По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.

За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.

У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.

Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:

„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“

После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.

Краљев повратак

Данас у 11^1/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.

Личне ствари

У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.

У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:

✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 9^1/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.

После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.

Одговор „Самоуправи“

„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.

Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.

То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.

Нов уредник

„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.

Осигурање Милана Новаковића

Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.

Суве шљиве

До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 15^1/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.

Питомац за браварство

Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.

Бугарски универзитет

Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.

Бугарска зверства

Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.

Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.

Пооштрене мере

Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.

Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.

Баш лепи предлози

Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.

Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.

Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!

Тровање

Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.

којом је Његово Величанство Краљ Србије Петар Први закључио седнице Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903.

Господо Посланици,

Отварајући јесенас скупштинске седнице, Ја сам Вам изнео у престоној беседи програм законодавног рада, који се у овом првом њеном сазиву имао свршити.

С обзиром на ту околност, што је влада примила послове у исто време кад се скупштина сазвала, програм тај ограничен је у главноме на довођење извесних политичких закона у склад с Уставом земаљским и на сређивање наших поремећених финансија.

Сад на свршетку овога сазива са задовољством констатујем, да је Народна скупштина одговорила у потпуности своме задатку и да је са родољубивом готовошћу владу помагала да свој пословни програм до краја изведе.

Господо Посланици,

За сређивање државних финансија неизоставно је потребно било да се без новог задуживања буџет доведе у равнотежу и ви сте, са вотирањем ванредног приреза, који ће за само ову годину важити, с пожртвовањем помогли владу да се тај важни задатак реши.

Сређивање финансија и исправно одговарање државне благајне својим обавезама подићи ће кредит земље, и влади ће дати могућности да се са већим самопоуздањем посвети другом делу свога задатка — унапређењу народне привреде и културном напретку земље.

Као увек тако и овога пута Народно Представништво показало је пуну готовост да се преким потребама просвете и војске родољубиво одазове.

Нов закон о основној школи уз боље материјално осигурање просветних трудбеника полаже шири темељ за основну наставу.

Најпотребнијим изменама пак у закону о устројству војске измирене су потребе службе с извесним олакшицама за државни буџет.

Ове измене у закону о устројству војске, као и неке измене финансијских закона, послужиће без сумње као припрема новим преображајним пословима. А на народну ће се привреду свакако благотворно одазвати важан корак учињен за грађење нових железница законом о зајму код Управе Фондова.

Решењем закона о општој царинској тарифи, наша је отаџбина стављена у могућност да спремна чека закључивање нових трговинских уговора.

Одобрењем трговинског уговора с Отоманском империјом и поштанско-телеграфске конвенције с Бугарском скинута су с дневног реда два питања затечена нерешена из ранијег времена а од немалога значаја и по наше суседске и по трговинске интересе.

Најпосле ће измене у закону о шумама допринети да се брже среде односи о својини и да се добије основа за рационално газдовање државним шумама.

Господо Посланици,

На овако плодном раду примите Моју искрену захвалност. А сада праштајући се с вама, да после шест месеци, на Мој позив, наставите са Мојом владом законодавни рад. Ја вам желим срећна пута.

Господо Посланици,

Понесите вашим бирачима Мој краљевски поздрав и објавите драгом Ми народу да је Краљ Петар веран чувар његових слобода, и да ће, ако се само мир у суседству отаџбине наше одржи, на чему ће и Он и влада Му најискреније радити, Он свима силама настоји да се и материјално благостање земље што пре поправи.

Овим оглашујем да су седнице Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903. годину завршене.

— 25. марта 1904, у Београду — Петар Први, с. р.

Дворске вести

Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.

Молепствије у Тополи

Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.

Дуел кнеза Божидара Карађорђевића

Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“

Убрзавање и скраћивање скупштинског рада

Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.

Пост у скупштини

Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.

Осам милиона

Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.

Одиста?

У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.

Одиста?

Спрема за свечаност

У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.

Опет Аустриске припреме

Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.

Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.

Још један доказ

Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.

Наши новци

На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.

Изложба у Маршалату

Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.

Паника

Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.

Паре назад

Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.

Зашто то?

Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.

Општински избор у Нишу

Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.

Концерат Кола Српских Сестара

Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.

Мала уметница

На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.

На смрт

У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.

Кнез Арсен

Ми најкатегоричније тврдимо, да се кнез Арсен, пре поласка за Русију, обратио на Краља с молбом за допуштење и да му је Краљ одговорио: „Твоја је намера племенита. Нека ти је са срећом.“

Ми у опште не можемо да разумемо, зашто наш прес-биро о таквим стварима не извештава наше листове. Сваки добар Србин може се само обрадовати кад чује, да кнез Арсен иде у Русију и да му је Краљ одобрио да иде. А кад је тако, онда је дужност прес-бироа да све листове о томе извести: у целом свету се то пре знало, но код нас, ма да се нас највише тиче.

Ко лаже?

Полузванични аустро-угарски листови демантују наше гласове о војној припреми. Сам начин оног демантовања јаче нас учвршћује у уверењу да постоји неко спремање, шта се види и из оне ужурбаности у војсци, па чак и на берзи се опажа да ти гласови нису голе измишљотине.

Аустријска мобилизација

„Словенски Југ“. који је доста добро информисан о заграничним стварима, доноси у свом јучерањем броју вест, да ће Аустрија најдаље до априла објавити Турској рат. За потврду те вести наводи придолажење велике количине новца из Беча у Сарајево, и увлачење војске и муниције у окупиране крајеве. С наше стране можемо да додамо да је последњих дана у Сарајево послато из Беча 80 милиона круна и да су већ учињене припреме за смештај седмог и четвртог корпуса, који почетком марта треба да умаршира у Новопазарски Санџак.

Аустријске скретнице

Да се Аустрија журно спрема показује и овај мали факт: поред пет скретница, које су у последње доба направљене на прузи Нови Сад—3емун, ових лана почеле су да се граде на тој прузи у највећој журби још две нове скретнице. Изгледа, да је Аустрији апсолутно стало до тога, да за неколико сати што више војске могадне повући у Земун.

Битка у Ђаковици

Вест о Ђаковичкој битци, коју смо јуче донели, потврђује нам и један телеграм, који је синоћ стигао из Приштине. Даљих вести нема. Зна се само толико, да немири све више расту.

„Самоуправа“ оптужена

На данашњој скупштинској седници посланик Ђорђе Генчић упутио је питање на председника скупштине, да ли мисли поступити према „Самоуправи“ онако, како је, на предлог посланика Ратарца, поступио према „Вечерњим Новостима“, поводом доношења белешке о питању, које се решавало на скупштинској тајној седници. Том приликом је г. Генчић нагласио, да су „Вечерње Новости“ проговориле о томе само у алузијама а да је „Самоуправа“ учинила у толико већи грех, што је она на првом месту владин орган, па онда и што су њени редактори два народна посланика, који су добро знали да се о ономе, што се ради на скупштинским тајним седницама, не сме говорити. На то питање му је одговорио председник скупштине, г. Аца Станојевић, да ће се на сваки начин према „Самоуправи“ предузети оне исте мере, које су предузете и према „Вечерњим Новостима“. Како су „Вечерње Новости“ због тога изношења оптужене суду, то ће дакле Народна Скупштина оптужити суду и владину „Самоуправу“.

По ћефу

На посланичко питање упућено председнику Народне Скупштине на данашњој скупштинској седници, да ли министар унутрашњих дела мисли и када мисли одговорити на извесну интерпелацију, г. председник је одговорио, да ће упитати г. министра, када жели и када да одговори. На то му је добачено, та то личи на оно Вучковићево : „Нећу да одговарам на интерпелације, јер ја имам само да одговарам краљу!“

Нове железнице

Министарство Привреде ступило је преговоре с Управом Фондова ради грађења споредних пруга. Резултат тога преговора је, да ће Управа Фондова у току од три године дати на позајмицу Министарству Привреде за грађење споредних пруга петнаест милиона динара. Према томе ће се у марту ове године већ почети градити пруга Параћин—Зајечар. Пруга ће бити уског колосека.

Отварање аранђеловачке пруге

Сазнајемо из поузданих извора, да ће се пруга Аранђеловац—Младеновац предати саобраћају у мају ове године. Предавање пруге у саобраћај биће извршено на врло свечан начин.

Порез на зграде

Синоћ је у радикалном клубу већине дебатовано о предлогу Јакова Порбића, о порези на нове зграде. Предлог је дефинитивно одбачен, стога ће подносилац морати да га тргне натраг.

Преко Кусатка у Русију

Оне младе делије из другог разреда гимназије, које се кретоше у помоћ својим друговима у Русију, ухваћени у свом походу код Ритопека и спроведене својим родитељима.

Против алкохола

„Друштво за сузбијање алкохолних пића“ позива своје чланове и све пријатеље на годишњу скупштину која ће се одржати 8. ов. мес. у 4 часа по подне у сали основне школе код Саборне Цркве.

Концерат Кола Сестара

Улазнице за велики уметнички концерат, који ће бити у недељу 5. ов. мес. у сали Грађанске Касине, могу се добити код госпођа и госпођица из одбора и у књижари Мите Стајаћа. Цена је улазницама само три динара од особе. Тоалете као обично за концерат или како госпође хоће.

Програм концерта донећемо сутра. Поред нашој публици познатога витеза Камароте суделоваће и г-ђа М. Ст. Бинички, г-ђица Ј. Шоповићева и г. Рендл.

Ко није платио порез?

Многи порески обавезници града Београда још нису исплатили сав свој порез за прошлу годину, и ако је крајњи рок исплати био концем децембра месеца.

Да би Пореско Одељење у току овога месеца наплатило сав тај неизмирени дуг, приступиће најоштријој егзекутинској наплати од свију оних дужника, који свој дуг не буду сами исплатили од данас за три дана.

Мишљење Др. Савета о ковању новца

Пројект закона о замени сребрног новца, емитованог на основу закона од 1875. год. сребрницима новог кова, и о ковању ситног новца од никла и бронзе, усвојио је и Државни Савет, с напоменом, да не би требало ковати и нове петодинарце, јер се тим смањује сток осталих типова сребрног новца. Исто тако противан је и ковању никленог новца од 0,05 дин, пошто се потреба за ситним новцем може подмирити ако се поред бронзаног новца од две паре изкује исти такав новац од једне паре. Што се тиче пуштања нових сребрника у оптицај налази, да би незгодно било за новчани промет ако би се нови сребрници сустигли са старим, те би пуштањем нових у течај требало довести у везу са истовременим повлачењем оних старога кова, или још боље, ако би се у место ковања нових приступило прекивању сребрника типа од 1875. год.

Данас стиже у Петроград кнез Арсен. На вест да је букнуо руско-јапански рат он је као дугогодишњи руски официр, који је био изашао из руске војске само зато, што је хтео да пређе у српску војску, одмах похитао на своје старо место, међу своје старе другове, да се бори у редовима ове војске, у којој је први пут припасао сабљу и под оном заставом, на коју се прво заклео. Та верност спрам земље, која му је, док је био изгнаник била отаџбина, лепо карактерише кнеза Арсена и као човека и као војника. Она покрај тога још и доказује, колико је у њему још жива успомена на деда му, Карађорђа. У нашем веку, у којем се све брзо заборавља, губи, у којем све брзо дегенерише, кнез Арсен овим својим поступком показује, да зна чије име носи и да уме да га носи. А то није мала ствар. Оно што би код другог неког у очима целог света изгледало као нека особита врлина, изгледа код потомка једног хероја само као извршена дужност. Ипак то зато није мања заслуга. Ко велико бреме носи, а јуначки га носи јунак је и сам.

Као год и наш Краљ, који је у француско-пруском рату, на бојном пољу стекао за лично јунаштво своје најлепши орден на свету, француску Почасну Легију; као год наш Краљ, који је, кад је букнуо херцеговачки устанак, без титула и без звања ишао да се бори по херцеговачким гудурама, само зато што му је то дужност налагала, дужност према свом народу и према свом имену исто тако и млађи брат Краљев, кнез Арсен иде на Далеки Исток да се бори као и сваки други руски војник за руску част и руску величину.

Глас о томе забрујаће кроз целу Србију и цело Српство. Скоро, врло скоро може доћи време, да и ми сами будемо приморани, да оружјем бранимо своју земљу и своја права. А кад то буде, цео народ ићи ће у рат, па ма како он тежак био и опасан, с пуним поверењем у оне који га воде, у свога Краља и Краљев дом. Успомена на Црног Ђорђа и веровање у његов дух још живи дубоко у народу, као симбол српског јунаштва.

Али осим тога, пут кнеза Арсена на Далеки исток има још и једну другу добру страну по нас. Русија се данас одиста налази у опасном положају не зато, што су јој Јапанци опасни, но што иза њих стоји читава једна коалиција, која је тврдо решена, да из овог заплета извуче корист по себе, на штету Русије, а можда и Јапана. Ми Срби не можемо јој помоћи; сувише смо и мали и слаби; не можемо јој дати ништа у накнаду за толико учињене услуге и за толику руску крв, проливену на нашим бојиштима. Али једно бар можемо: да кажемо Русији да смо уз њу и да јој желимо да победи. А то, — боље но све речи, боље но све декламације, — доказује најочитије тај факт, што за њу иде да се бори рођени брат нашега Краља.

Ручак у Двору

Синоћ је био ручак у двору у част министара из последњега кабинета а довече ће бити ручак у част нових министара.

Српски Краљ Змају

На глас, да је Змај оболео, Краљ Петар га је телеграфски запитао како је са здрављем и пожелео му, да се ускоро опорави. Дубоко тронут том краљевском пажњом, Змај је одговорио, да се последњих дана опет осећа мало боље и захвалио на почасти.

Кнез Арсен

Берлинском листу „Тагу“ јављају из Париза, да се кнез Арсен ових дана креће у Петроград, да ступи поново у руску војску.

Испит Краљевићу Александру

Данас ће бити годишњи испит Краљевићу Александру из свих предмета. Испиту ће присуствовати г. Љубомир Давидовић, министар просвете, и председник министарства г. Сава Грујић.

Дипломатске вести

Г. С. Величков, бугарски дипломатски агент отпутовао је у Софију. — Г. Стојан Новаковић, посланик у Петрограду, допутовао је у Београд.

Заступник бугарске дипломатске агенције

Овдашњи бугарски војни аташе, пуковник г. Хесапчијев, отправљаће послове бугарске дипломатске агенције у Београду.

У Ђаковици стање погоршало

Јутрос смо добили из Скопља извештај да је у Ђаковици права побуна Арбанаса. Из Скопља је отишао Шукри паша са неколико батаљона војске.

Зашто то?

Г. Т. Виловски, некадашњи начелник министарства спољних послова под Владаном Ђорђевићем стигао је из Беча у Београд.

Зашто ли је Боже, дошао?

Нова царинска тарифа

Пошто је пројект тарифе допуњен а поправљен према примедбама које су учињене у одбору за трговинске преговоре при првом читању, одбор је приступио другом читању под председништвом г. Лазе Пачуа, министра финансија.

Војвода Марко Миљанов

Данас је жена покојнога Миљанова давала парастос своме покојноме мужу. У Саборној цркви били су београдски поклоници покојнога Марка и сви Срби из Црне Горе, који живе овде а нису још под утицајем званичне цетињске мржње према покојном Марку. Особита популарност Марка Миљанова у Црној Гори разумљива је. Он је имао све особине доброга народнога војводе и једну која га је уздизала над другим војводама црногорским. Она се састоји у томе, што је покојни Марко био и јунак и грађанин, који је високо ценио политичке слободе, којих у нашој лепој Црној Гори још нема. Због овога Марко је без сваке партијске организације био природни вођа Црногораца напреднијих мисли, који не стапају појам „држава“ у појам „господар“ и интересе народне са интересима срећне владалачке куће несрећних поданика. Он је својим природним талентом предњачио у тежњи, да се одвоји све што је лично господарско од онога што је народно и господарско заједно. Због тога је Марко у очима Господара Црне Горе и његових себичних људи симбол државнога зла а у очима напреднијих Црногораца симбол политичких слобода.

Државна имања

Приликом продаје државних имања, која ће се ускоро извршити, многи ће доћи до жељених плацева и кућа. Тако ће и г. Николи Пашићу да се оствари давнашња жеља да дође до оног плаца код његовог „Национала“ који ће овом приликом моћи да купи.

Добротвор

Панта Барјактаровић, трговац врло честит и одличан Србин, преминуо је пре два дана у Земуну, и све своје имање завештао је српској општини и занатлијама. Покојни Барјактаровић био је један од најистакнутијих и највиђенијих Срба у Земуну, због чега је био неколико пута биран за председника српске општине а једном и кандидат за градоначелника, али као опозиционар владин није могао да буде изабран. Погреб му је био врло велики, јер сем Срба било је и Немаца и осталих грађана земунских.

Путничке вести

Г. Сава Илић трг. и посланик из Шапца, Др. Илија Коловић, г. Ђока Станојевић проф. Велике Школе и г. Паја Михајловић, Државни Саветник, допутовали су из унутрашњости. Г. Љуба Стојановић, министар у пензији, отпутовао је у Беч.

Гуњ и чакшире

Синоћ око 8 час. доведен је у кварт палилуски неки Владимир Митровић, који је ухваћен да продаје један сељачки гуњ и чакшире, а није хтео да каже од куда му. Сумња се да је он те ствари украо.

Дворске вести

Краљ, по савету свог личног лекара г. Косте Динића неће три дана излазити из собе због лаког реуматичног наступа.

Министарска седница

Краљ је лично председавао синоћној министарској седници, која је трајала до 8 часова у вече.

Тајна седница

На интерпелацију А. Ратарца о маћедонском питању одговорио је данас г. Н. Пашић у Народној Скупштини. Пре тога, на предлог г. Веснића седница је претворена у тајну.

Напишите ви то

Отправник послова у руском посланству, г. Муравјев, посетио је прекјуче г. Љубу Давидовића. Г. Муравјевљева посета код министра просвете имала је своју нарочиту сврху. Он је био дошао да се договори с министром просвете о држању молепствија по свима отачаственим црквама за победу рускога оружја. Господин министар му је на то одговорио од прилике овако: „Напишите Ви то па тако писмено поднесите мени, и ја ћу изнети пред министарски савет па да о томе решавамо, јер то је ствар, којој се мора добро размислити!“ Није нам познато шта је рекао и да ли је на ово пристао г. Муравјев, али је ово ипак нешто што је вредно прибележити.

Молепствије у Саборној Цркви

Сутра у суботу 31. ов. мес. у 10 час. пре подне биће у овдашњој Саборној Цркви молепствије за победу руског оружја. Грађани београдски треба да дођу у што већем броју. Кад не можемо на други начин да помогнемо онима, који су хиљадама гинули за нас, покажимо бар у оваквим приликама, да им искрено желимо да се овај рат што пре сврши на руску славу и корист.

Парастос Сими Игумановом

Данас у 10.30, часова одржан је свечан парастос у Саборној Цркви великом добротвору српском Сими Игумановом; на парастосу је чинодејствовао Митрополит Инокентије са 18 свештеника. Парастосу присуствовали су Министар Председник г. генерал Сава Грујић и Министар Просвете г. Љуба Давидовић, од бивших министара г. г. Живан Живановић, Сима Лозанић, Љуба Ковачевић, ректор В. Школе са колегијом, иначе професори гимназија и Богословије, официри, трговци, учитељи, врло велики број Старо-Србијанаца и Македонаца и престоничког грађанства.

После парастоса држао је г. прота Стева Димитријевић врло леп, поучан и патриотски говор, у коме је изнео заслуге и добротворни рад Симе Игуманова и истакао како је се цела породица Симе Игуманова увек одликовала патриотизмом и пожртвовањем. На крају је поменуо говорник да има много заслуге и Симе Игуманова у томе што је Призрен данас стожер српске мисли и њезиних пионира у Турској.

Народна Скупштина

Данас је у Народној Скупштини на дневном реду претрес законског предлога о задругама и извештај одбора о предлогу закона о лову.

Г. Павле Маринковић

Још пре четири дана, почео се проносити по вароши глас, да ће начелник министарства спољних послова г. Мита Поповић бити постављен за генералног конзула у Пешти, а да ће на његово место за начелника бити постављен г. Павле Маринковић, бивши министар. Ми те гласове нисмо хтели да бележимо, не знајући да ли су тачни: али како се они упорно одржавају бележимо их по дужности.

Самоубиство у Прокупљу

Ноћу између 28-ог и 29-ог овог месеца извршила је покушај самоубиства привремена телеграфискиња прокупачке телеграфске станице, Наталија Марковићева, сестричина тамошњега лекара Д-р Милића. Покушај самоубиства извршила је у кући свога ујака. Пуцала је из револвера и куршум је ударио изнад срца, пропао изнад леве плећке и зарило се патос (?). До јуче на подне, када смо ову вест добили, Наталија се налазила још у животу. Узрок самоубиству је непознат, али се о њему разно нагађа.

Српско новосадско позориште

Пре извесног времена српско позориште у Новом Саду обратило се својој општини са молбом за новчану помоћ. Неки дан је била седница на којој је о њој дебатовано. Оправданост овога захтева многи су бранили, али било их је и који су одрицали потребу давања помоћи. Дебата је вођена врло бурно, и свршила се врло малим добитком за позориште. Одређена му је помоћ од 2000 круна, док мађарско позориште има 3000 к. Жалосно је, да су ову молбу заступали и гласали за њу и неки Немци и Мађари, а нападали је и гласали против ње чак и неки Срби.

Хвала!

Родитељи пок. Милана Ф. Петровића, пешад. капетана друге класе приложила су Одбору Девојака за Војислављев споменик 10 динара за успомену на свога рано преминулог сина.

Одбор Девојака изјављује приложницима срдачну захвалност, а покојниковој млађаној души нека би Бог дао рајског насеља.

Породичне вести

Г. др Слободану Рибникару јуче се родио син. И мати и дете су у најбољем здрављу.

Лицитација

Дана 6. фебруара тек. год. држаће се у економном оделењу Суда београдске општине кратка офертална лицитација за оправку свију неисправних општинских возова.

Оферти ће се примати до дана лицитације, и на сам дан лицитације до 5 часова по подне, у које ће се време отварати у присуству кмета кога за то Суд буде одредио и присутних лицитаната.

Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења општинског суда сваког радног дана за време канцеларијско.

Забава чачанског Кола Српских Сестара

Пододбор Кола Српских Сестара у Чачку, приређује ових дана једну велику забаву, у корист своје касе.

Неће Веснића

На конференцији самосталних радикала која је држана јуче по подне код „Српског Краља“ дебатовано је о листи нових министара, коју смо ми јуче донели. На крају крајева после живог препирања, избачени су из листе г. С. Грујића г. г. Велимировић и Веснић, а на њихова моста дошли су за министра грађевина г. Влад. Тодоровић и за министра правде г. М. Полићевић.

Прва посета

Синоћ око 9 сати, држана је код „Касине“ општа конференција обеју радикалних фракција, на којој се ново министарство представило клубу. Кад ли ће доћи да кажу збогом?

Хвала Богу!

Указ о постављењу нове владе изашао је јутрос. Хвала милостивоме Богу што се и то већ једаред сврши.

Нова влада код Краља

Јутрос се нова влада представила Краљу, а сутра ће се представити и Народној Скупштини.

Нема седнице

Данас није било скупштинске седнице. Многи посланици, мислећи да ће им се нова влада данас представити, долазили су у скупштину, али су нашли затворени врата.

Укинута трошарина

Као што смо већ јуче јавили г. Пачу упутио је својим колегама циркулар, у којем издиже свој финанцијски програм. Најважнија тачки у том циркулару јесте та, да ће г. Пачу повући предлог о државној трошарини на вино и ракију.

Нов потпредседник

Као најозбиљнији кандидат за потпредседника Скупштине, на место г. Љубе Давидовића, помиње се г. Милутин Станојевић. Самосталци ће у сваком случају тражити да то место добије њихов човек.

Рат

У руском посланству не примају никога. Г. Саблин путује сутра за Беч, а г. Муравјев и не долази ових дана у посланство.

Синоћ пронесена вест по вароши, да је рат објављен, до оног тренутка још се није обистинила. Данас, или сутра свакако ћемо знати на чему смо. Сви су изгледи, да је рат неизбежан.

Негојска афера

На јучерашњој својој седници Касациони Суд одобрио је решење Првостепеног Београдског Суда, којим се г. Др. Милош Петронијевић ставља под истрагу и у притвор.

И они кују

Жандармерија је ухватила у Старој Пазуви три особе, које су правиле лажне новце. У дому неког Опанчића била је удешена читава радиница и више врло добро погођених реизириката, које је радио Стеван Борчић свршени ђак трговачке школе земунске. Полиција трага за саучесницима у Митровици и у Београду.

Учитељи већ играју

Како је падом г. Љ. Стојановића пао по свој прилици и његов предлог закона о школама, учитељи сви у Србији ликују. Београдски чак и играју. У четвртак 29. ов. мес. приређују код „Коларца“ забаву с игранком с врло лепим концертним делом.

Храм Св. Саве

Друштво за подизање храма Св. Саве, имаће свој годишњи збор у петак 30. јануара у 4 часа по подне.

Краљ Дечански

Г-ђа Милева Филиповићка, кћи пок. Димитрија Вучковића бив. баштована и г. Никола Д. Стефановић, саветник у пенсији, извршилац тестамената пок. Димитрија, предали су, по гласу тестамента, Друштву „Краљ Дечански,“ сто динара и тиме га уписали за члана утемељача овога друштва. Мир пепелу племенитог покојника а г-ђи Милеви и г. Николи хвала на извршењу воље покојникове.

Лекари

Српско Лекарско Друштво држаће на Три Јерарха 30. т. м. у 10.50 часова пре подне, свој Главни Годишњи Скуп у дому Црвеног Крста.

На њему ће се решавати о изменама друштвеног устава. Како се о измени Устава може решавати (чл. 21. устава) само онда, ако на овом скупу буду присуствовале две трећине свију редовних чланова, и ако на ту измену пристане бар две трећине оних чланова, који су на састанку, то се моле, г. г. чланови да изволе доћи у што већем броју, како се не би одлагало ово хитно питање.

Паробродска објава

Прва теретна лађа за Сисак полази из Земуна 29. ов. мес. — Примање робе за све савске станице сем Шапца и Обреновца отпочиње данас.

Верење

Г. Сава Х. Илић дуванџија верио се са г-цом Зором ћерком г. Милана Јагодића чиновника жељезничке дирекције.