После осам дана погађања, цењкања и натезања добили смо најзад јуче нову владу. За цело то време јавно мњење па чак и најобавештенији радикални кругови, лутали су по мраку, не знајући не само ко ће и како ће образовати министарство, него не знајући чак ни на којој ће се основи образовати. Једно се само одмах из почетка знало: да је јединство радикалне странке, које се пре три месеца извршило, сливањем оба радикална крила у једно, потпуно пропало и да и сада, као иза време првог кабинета г. С. Грујића, имамо владу састављену на принципу равноправности. Две засебне партије погађале су се и погодиле да у министарство уђе половина од једних и половина од других. Место јаког, хомогеног министарства, за којим смо сви кукали, добили смо на тај начин опет једно коалиционо министарство.
Штета је, што је тако дошло. Откако у Србији имамо таквих коалиционих министарстава, још ни једно није ваљало. Сва су увек боловала од искључивости својих чланова и сва су брзо умирала, не оставивши никада добру успомену за собом. То можда долази отуда, што ми Срби у опште слабо поштујемо туђе мишљење, што сви мислимо да је, онако најбоље, како ми мислимо и радимо. Истина, сва коалициона министарства имају и једну добру страну, — што у Скупштини имају велики број посланика, који их потпомажу; такве владе увек имају сигурну већину све дотле, док једног дана, из политичких или личних разлога, једна страна не одрекне љубав, поквари савез и обори владу изненада.
Тако је увек било код нас и тако ће бити и овога пута; то је и највећа мана, коју данашња влада има. Покрај све искрености и воље за заједничким радом, коју можда у овом тренутку обе стране уносе у овај кабинет, нико нам не јамчи, нити може да јамчи, да ће та слога три дана да траје. А шта ћемо онда?
Иначе, кад хоће праведно да се мисли, мора се признати, да је, за прилике у којима се налазимо, нова влада добро састављена. Наравно, могла би још много боља да буде, да парламентарна ситуација није тако замршена; али нека нас бар теши то, што је свакако боља но стара. Број места у кабинету праведно је расподељен; свака страна има четири портфеља; бар се око тога неће гложити.
Осим тога, међу новим министрима налазимо људе, које су необично срећно изабрани. Ту је на пример генерал Путник као министар војни. По ауторитету који ужива у војсци, по стручној спреми и енергији он је одиста најпогоднија личност за то место. Још ако буде био и довољно строг, онда ће свакако моћи да исправи све оно, што је покварено у последње доба. Финанцијску спрему г. Пачуа неки хвале, неки му је одричу, дефинитивно се за сад ништа не може рећи; хвале и г. Полићевића; убрзо ћемо видети колико је све то тачно.
Неоспорна је добра особина ова владе, што, по људима који је састављају, има јаког ауторитета у странци и клубу. Ако буде била необично енергична, ако могадне зауздати све сепаратистичне струје у клубу, а не допуштати да клуб њу води, онда ће успети. Иначе не.