Ознака: Сава Грујић

„Бриши!“

Рад уже конференције посланика, која је трајала до три часа изјутра, није део готово никаквих повољних резултата. Конферисало се са грозничавом упорношћу обеју радикалних фракција, јер у почетку ни једни ни други нису хтели одустати од својих захтева, но доцније се у неким тачкама сложише. Њима је стављено у задатак да кандидују погодна лица за састав кабинета, но то је овога пута ишло доста тешко. Прво је кандидован г. Стојан Протић и брзо примљен, потом г. Сава Грујић. Када се чула: ова кандидација повикаше неки: „Нећемо, бриши!“ а с друге чу се опет. „Хоћемо.“ Они који викаху „Бриши“, „Нећемо“ били су у већини, тако да на друго место, ако г. Ст. Протић не хтедне или не могадне саставити кабинет, буде стављен г. Андра Николић. У случају да ни он не успе, решено је, да се онде предложи Краљу да узме или чисте самосталце, које би онда потпомагали фузионаши, или чисте фузионаше, које би требало да потпомажу самосталци.

Код Краља

Јуче пре подне око десет часова, председништво скупштине поднело је листу кандидованих председника на ужој посланичкој конференцији. Г. Ст. Протић који је први био на листи, категорички је одбио.

„Избрисани“ г. С. Грујић

После тога г. Аца Станојевић, председник Скупштине, који је био пречуо или хтео да пречује да је већина на ужој конференцији била против г. Грујића, предложио је Краљу г. С. Грујића.

Три пут Бог помаже

Г.  С. Грујић је онда и по трећи пут откако траје ова криза, покушао да образује владу. Он је готово цело по подне конферисао са г.г. Пашићем и Протићем и другим виђенијим личностима из обе радикалне фракције. До 7 сати у вече кабинет још није био састављен, покрај свију напора. Дефинитивно решење кризе остављено је за данас пре подне.

Ужа конференција

Синоћ у 6 и по часова састали су се у Мин. Унутр. Дела ђенерал Сава Грујић и председништво народне скупштине, где су [већали] до 9 часова. У то време дошли су г.г. Никола Пашић и Стојан Протић и тада су прешли у Мин. Спољних Послова, где су продужили конференцију до 2 часа по поноћи. Резултат те конференције свакако је — данашњи кабинет.

Нова Влада

Док је стари кабинет „заступао“ пред Народном Скупштином предлог о продужењу буџета, у министарству спољних послова смо сазнали ову листу нове владе:

• Г. Сава Грујић, министар-председник без портфеља;
• Г. Никола Пашић, спољних,
• Г. Стојан Протић, унутрашњих,
• Г. Миленко Веснић, правде,
• Г. ђенерал Радомир Путник, војни,
• Г. Светолик Радовановић, привреде,
• Г. Пера Велимировић, грађевина,
• Г. Љуба Давидовић, просвете,
• Г. Лаза Пачу, финансија.

Још га нема

При закључку листа сазнасмо, да ни ова листа није још потпуно утврђена. Портфељи министра привреде, правде и просвете нису још дефинитивно раздељени. Изгледа да све зависи од држања самосталаца, који ће о томе тек данас пред вече да решавају.

Г. Пачуов програм

Г. Лаза Пачу прима се за министра финанција само под тим условом, ако клуб, пред који ће он изнети цео свој програм, закључи да га у томе безусловно потпомаже.

Клуб самосталаца

Данас у 4 сата по подне држи клуб самосталаца своју седницу код „Српског Краља“. У тој ће седници, како чујемо, учествовати и сви самосталци из радикалске заједнице.

Нов председник

Чује се да самосталци кандидују за потпредседника скупштинског Г. Милутина Станојевића на место г. Љубе Давидовића, који је отишао у министре.

Наставља рад

Народна Скупштина је данас наставила своје редовне седнице, које су биле прекинуте за време док је трајала министарска криза.

Данас је на дневном реду извештај одбора за законски предлог о продужењу буџета и за месец фебруар.

Из Народне Скупштине

Седница скупштинска заказана је за 9 сати. Но искупљени посланици имали су подуже да чекају. Питају по кафани и по одборским собама један дугог шта је с владом. Сам председник се завио у тогу мучаљивости и на питања слеже раменима. Тек после десет сати оглашује председничко звонце отварање седнице. Из министарске собе улазе у салу и седају за министарски сто — г. ђенерал Сава Грујић, г. Андра Николић, г. Љуба Стојановић и г. Влада Тодоровић. Значи стара влада још није испустила дах свој. На дневном реду је продужење буџета (а разуме се и накнадних кредита) и за месец фебруар. У начелу говори против предлога г. Воја Вељковић тражећи да се накнадни кредити специјално означе. То исто тражи и г. Милан Арсенијевић. Говорио није нико више. При поименичном гласању гласало је 86 за предлог, а 19 против. Специјалне дебате није било. И тако је и та брига пребринута, а седница закључена.

Осуђен уредник „Србобрана“

У суботу 24. јануара био је претрес г. Јовану Бањанину одговорном уреднику „Србобрана“, по тужби државног тужиоца. Покрај свих очитих доказа да је правда на страни оптуженога, ипак је суд нашао да постоји дело за које се оптужује, и г. Бањанин је осуђен на осам дана затвора или 40 круна. Ово је један доказ више како се досуђује правда тамошњим Србима.

У руском посланству

На вест о прекиду дипломатских односа између Русије и Јапана, један наш сарадник одмах је отишао у овдашње руско посланство да тражи обавештења. Тамо му је одговорено, да посланству о објави рата још ништа није познато. Важни телеграми очекују се сваког тренутка.

Рат

Синоћ су се по вароши пронели гласови, да је Јапан огласио Русији рат и да су непријатељства отпочела. Та је вест била прерана, јер до овог тренутка рат још није објављен, али може сваког тренутка бити објављен. Наши читаоци наћи ће у засебној рубрици најаутентичније вести о томе питању.

Четврти је дан ево већ како је Србија остала без министарства. Кабинет Грујићев, који је још одмах од свога постанка врло бедно таворио дане, увидео је најпосле да се не може даље бочити са Скупштином, у којој је према огромној владиној већини стајала једна шачица непомирљивих самосталних радикала, исто толико либерала и цигло један напредњак. И сва та опозиција једва да је и у једном питању давала од себе озбиљнијега знака живота. Нарочито су се либерали сасвим ућутали.

Па од куд онда тешкоће? Шта је донело владу дотле, да је морала да се уклони с политичке позорнице баш у тренутку, кад је имала да заступа пред Скупштином свој најважнији предлог, буџет за 1904 год. који је и за целу земљу од највеће важности? Који је тај моћни непријатељ, што је владу оборио?

Знамо га сви добро. Владу је оборила њена сопствена странка — гломазна, велика „уједињена“ радикална, странка. А зашто се то тако догодило? Проста ствар. Зато што то уједињење није била искрено. Зато што се та „уједињена“ странка и на даље састојала из два табора, који су тобож заједно радили, а међутим се крвнички и с неповерењем погледали. Као што су се оне јетрве на наше народне приче биле преко свекрве, тако су се и ова два ривалска табора из „уједињене“ радикалне странке шамарисала преко Грујићевог кабинета, док овај најпосле, сав изубијан, није захвалио на тој великој почасти.

И чим се то догодило, нестало је и привидног јединства у радикалној странци. На једном се месту сашаптавају и договарају тако звани бивши „фузионаши“, а на другом опет бивши „самосталци.“ Једни другима не верују. И резултат тога међусобног неповерења је, да се ево све до овог тренутка није могло министарство саставити. А све то на велику штету не једне или друге фракције „уједињене“ радикалне странке, него целе земље, која је од ове скупштине очекивала плодна и корисна рада; а на срамоту нашу пред страним светом, који није у стању да разуме, колико је ситничарски повод овој кризи. него јој тражи неких дубоких разлога.

И што је најжалосније, ми се бојимо да ће се на крају крајева ова криза завршити и опет новим крпежом. На управу земље гурнуће и опет људе без енергије, људе који ће бити играчка обе фракције „уједињене“ странке, док се и ти опет не засите те незавидне улоге, па не ухвате пут, као што је учинио и Грујићев кабинет. А да од тога страхујемо, даје нам повода цео развој ове кризе. Господин Сава Грујић даје „дефинитивно“ оставку, јер се тврдо убедио, да он с овом скупштинском већином није кадар даље радити. Но већ сутрадан се даје г. ђенерал наговорити да се прими поново мисије да састави кабинет. И пошто се пуна 24 сата узалуд мучно, г. ђенерал одустаје од Сизифовска посла. После њега се чине покушаји с г. Стојаном Протићем. Он се у много краћем року ратосиља те части пуне мисије. Да и не помињемо сва имена, која су у току ове кризе до сад у јавности избијала као кандидати за поједине портфеље. И нико нам не каже, нико нам не уме или неће да каже какве су то огромне сметње, на које су г. г. ђенерал Сава Грујић и Стојан Протић наилазили у својим покушајима да саставе министарство. Међутим ствар је јасна. Једина сметња је образовању кабинета антагонизам између обе фракције „уједињене“ радикалне странке. Могао је тај антагонизам на јучерашњој конференцији бити нешто и притајен, но он ће кроз кратко време и опет с толико јачом сплином да избије на површину.

Међутим време лети, пролеће нам нови судбоносне дане и ми забринути за будућност ове земље с правом питамо народне оце: докле тако?

И ако је новим законом о штампи забрањено проносити гласове о министарској кризи, ипак се већ два дана на све стране, и на улици и у штампи, јавно говори, да су садашњој нашој влади дани избројани. Бадава се то не говори; нечег има. Само што нико не зна шта је у ствари.

Међутим, кад се на данашњу нашу владу гледа не с неког искључивог партиског гледишта, већ мирно и безпристрасно, много што шта може да се уочи, баш кад човек и није посвећен у све министарске тајне.

Кључ за решење целог питања лежи у ненормалним приликама, у којима је садашња влада састављена. Склопљена у време, када је радикална партија била подељена у два непријатељска табора, влада г. Саве Грујића је већ при свом постанку носила у себи и клицу своје смрти. Из садашњег кабинета изостала су најкрупнија имена и с једне и с друге стране; неки нису ушли што нису хтели, неки што нису могли.

Прилике, у којима је постала и начин на која постала, чине, да је ова влада још одмах из почетка била названа слабом владом. Тај израз је већ толико пута употребљаван, кад се о њој говори, да је већ постао отрцан, па ипак је једини тачан.

Та се слабост владина нарочито огледа у њеним одношајима према радикалном клубу и у свима пословима из финанциске струке.

Радикални клуб, кад је реч о политичкој одређености и о програму за рад, болује још и сам од оног јесењашњег, на брзу руку изведеног стапања оба своја крила у једно. Ма колико да је то стапање било и искрено и потпуно, ипак није било у стању, да изглади све оне принципне разлике, које су пре тога постојале. Да не говоримо о личностима. Оне не долазе у питање. Али је неоспоран факт, да у радикалном клубу данас нема оног и онаквог јединства, какво је потребно за извршење оних великих послова, који нас чекају споља и изнутра. Закон о шумама, закон о основној настави наишли су у радикалном клубу на врло јаку опозицију; ако их влада буде изнела пред скупштину, а не хтедне правити уступке, пашће и закони и она.

Још горе стоји ствар с финанциским пословима владиним. После оне, мало чудновате историје с г. Милићем Радовановићем, портфељ министра финанција узео је у своје руке сам председник министарства. За двадесет и пет година свога министровања по разним кабинетима, г. генерал Сава Грујић свакако ни у сну није сањао, да ће њему једног дана пасти у део да руководи српским финанцијама и то баш у доба, када су, по тешкоћи задатка, стручна спрема, младост и енергија потребније но икада пре тога. Сам тај факт, што је, не могући да нађе какву погодну личност за министра финанција, он лично био принуђен да узме тај портфељ, показује најбоље, како се и у радикалној странци садашња влада сматра као пролазна.

А кад већ мора да иде, нека иде што пре. Радикална странка при саставу новог кабинета, не сме да штеди ни своју снагу ни своје људе. Има тренутака, када војник у борби не сме да штеди муницију. Тако је данас и с радикалном партијом. Ако хоће политички да живи, она мора да буде спремна и да се истроши.

У ново министарство нека се не узимају лица из позадине, него из првих редова. Јака нам влада треба и радикална партија мора ту јаку владу да нам да̂. Кад кажем јака, не мислим на онакве владе, које су показивале песницу свима и свакоме; таквих смо већ доста имали. Не. Јака мора да буде по спреми и енергији својих чланова, по одређености свога задатка и по одлучности, којом тај задатак хоће ла изврши, без обзира на губитак популарности, коју прави политичар само зато жели, да би у датом тренутку могао да је потроши.

Таква нам влада треба. Кад кола пођу низа страну, сигурна рука мора дизгине да држи.

Прослава Св. Саве на В. Школи

Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

Добили награде за темате

Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

Принц Павле

Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

Великошколска забава

На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

Аустриски цар и г. Миша Вујић

На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

Апшење г. Веље Тодоровића

На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

Апшење г. Милоша Петронијевића

Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

Интересантна посета

Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

Лопови у возу

Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

Негој

Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

Самоубиство у Београду

Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

Г. Миленко Веснић

Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

Народна Скупштина

Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

Предлог о факторима државне штампарије

Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

Народна свечаност

На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

Нова химна

Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

Ковање новца

Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 2^1/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

Осуђени официри

Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

Споменик посеченим кнезовима

У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

Г. Јоца Савић опасно оболео

Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

Изложба слика у Грађанској Касини

Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

Рибарска Бања

Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

Изложба пиротских ћилимова

Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.