Ознака: Самоуправа

Краљ у Тополи

Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.

У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:

„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“

По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.

За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.

У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.

Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:

„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“

После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.

Краљев повратак

Данас у 11^1/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.

Личне ствари

У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.

У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:

✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 9^1/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.

После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.

Одговор „Самоуправи“

„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.

Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.

То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.

Нов уредник

„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.

Осигурање Милана Новаковића

Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.

Суве шљиве

До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 15^1/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.

Питомац за браварство

Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.

Бугарски универзитет

Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.

Бугарска зверства

Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.

Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.

Пооштрене мере

Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.

Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.

Баш лепи предлози

Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.

Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.

Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!

Тровање

Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.

Ми смо прекјуче први саопштили, да Русија неће примати српске добровољце. Доносећи ту вест, коју смо били добили из апсолутно аутентичног извора, ми нисмо за њу везивали никакав коментар, него смо је донели онако, како смо је били добили, кратко и јасно. Истога дана у вече, у Народном Позоришту, на представи, коју је давао „Руски клуб“ неколико великошколаца социјалиста приредили су једну малу демонстрацију, коју је остала присутна публика убрзо својим пљескањем ућуткала. И сад, место да осуди такво држање тих великошколаца, ако јој је до осуђивања, или да ћутке пређе преко тога, ако мисли да, ствар није важна, „Самоуправа“ не оставља ни нас на миру, тврдећи да наша вест није тачна и жалећи што „Политика“ такве тенденциозне гласове проноси. „Саопштавамо још толико само“, вели она, „да је одиста за жаљење што у нас има листова који се, чак и кад је реч о овако деликатним питањима, ни мало не труде да буду оно што треба да су, него су увек расположени, било свесно или несвесно, да послуже нечијим другим, а не српским интересима.“

Крупне су ове њене речи; „Самоуправа“ свакојако чак није ни свесна тога, колико су крупне. Навикнута да с разлогом или без разлога сваки час пребацује другим листовима на врат како су плаћени и продани, она то мирне душе чини сваки пут, кад јој неко постане незгодан. Усудите ли се, да за једну длаку ма у чему друкчије мислите но она, заурликаће из свега грла за вама: Најамничке, продане душе! Она при томе нема никаквих скрупула; свеједно јој је, да ли је ваш лист био увек исправан, или не; свеједно јој је, да ли сте се ви у свима питањима држали коректно или не; главно јој је, да баци љагу на вас, да вас начини лудаком или издајником.

Она при томе не преза ни од фалсификата; мајстор је у цитирању, наравно у лажном. Тако је и с нама поступила. Говорећи о побудама демонстраната она вели, да су они то учинили „што је, тобоже, руска влада одбила да прими српске добровољце, а, међутим ће добровољце осталих народа примити, а о томе су ти млади људи добили уверење из јучерашњег броја ‘Политике’, која је саопштила једну такву вест.“ Тако вели „Самоуправа“, а у истини је сасвим друкчије; никада „Политика“ није рекла да ће добровољци других народа бити примљени, а само српски не; никада то у „Политици“ ниједан паметан човек није могао да прочита ни у редовима, ни између редова. Ниједан читалац, ниједан српски лист, није тако што пронашао, пронашла је само „Самоуправа“.

Разлози су прости што тако чини. Владино сметењаштво требало је некако загладити, требало је бацити кривицу на другог и „Самоуправа“ је за ту улогу милостиво изабрала нас, само зато, што смо ми били ти, који смо први објавили како се влада лудо затрчала. Сви наши читаоци знају, с каквим је симпатијама „Политика“ увек говорила о Русији и како се држала откако је отпочео руско-јапански рат; само „Самоуправа“ не зна или се прави да не зна, па покушава да обмане своје читаоце и да од нас направи свесне или несвесне браниоце туђих интереса.

Не, не, нисмо ми ни једно ни друго; што није истина није, никаква врдања ту не помажу. Није овај свет што чита новине пао на теме, па да слепо верује све што му „Самоуправа“ прича; он чита, размишља, па онда суди по правди. И ето зато се ми тог јавног суда не бојимо; не бојимо се, као што се нико не боји, који има чисту савест и дубоко уверење, да није учинио ништа рђаво.

А „Самоуправи“, као милостињу, дајемо исти онај савет, који јој је Јаша Томић, њен човек, дао оног дана кад се понова родила: „Самоуправо, само управо.“

У „Самоуправи“ је јуче штампан један полузваничан коминике, у којем се све комбинације о постављању новог првог ађутанта оглашују као нетачне, а сви гласови да у том питању постоје неке тешкоће сузбијају као неистинити. Све што је о томе у српским листовима писано, по речима „Самоуправиним“, потиче једино из жеље, да се унесе забуна у јавно мнење; надлежни фактори решиће то питање онако како то најбоље одговара интересима и достојанству земље.

Лепо. Хајде да верујемо „Самоуправи“ или боље рећи влади, која кроз њу говори. Али онда цео други део тог полузваничног саопштења требао је да отпадне, онај други део, којим се, остављајући српске листове на страну, „Самоуправа“ обраћа на друге факторе, о којима бар она није требала у тој прилици да говори. Ево шта ту стоји:

„Они који су заборављали и заборављају на своје дужности и војне и грађанске добиће своју заслужену казну. Влада, руковођена вишим и истинским интересима престола отаџбине, знаће и умеће дати земљи оно, што јој треба и од ње отклонити и енергично сузбити оно што јој смета и што јој штети.

„Самоуправа“ и нехотице овим речима потпуно признаје, да тешкоће, које је у реченици пре тога демантовала, одиста постоје. Чим има људи који поводом овог питања заборављају своје „и војне и грађанске дужности“, онда је јасно као дан, да не иде све онако, како би требало да иде. Чим тим људима мора да се прети казнама, онда је очевидно, да они раде у наточ оним интересима престола и отаџбине, које влада мора да чува. И кад је све тако, онда сви ми, који смо далеко и од владе и од тих других фактора, имамо права да питамо зашто се с решењем тог питања толико оклева.

Наравно, да нећемо добити одговора. То ми добро знамо, јер смо на таква врдања и увијања давно навикли. Питање о промени првог ађутанта Краљевог већ два месеца постоји. И у српским и у страним листовима било је о томе стотине комбинација; било их је и вероватних и невероватних, као што то увек бива, кад је јавно мнење остављено само себи, кад му се са надлежног места не даје никаква директива, кад је приморано да бележи оно што се о томе на улици говори, те вечито лута по мраку.

Што је тако дошло, кривица је на првом месту до саме владе. Што већ мора да се уради, брзо треба да се уради, то је стара истина. Влада није тако радила, него је у неодлучности својој учинила, да се једно питање, које се пре два месеца без великих тешкоћа могло да реши, сада само још више заплело. Прављењем разних комбинација, чак и на полузваничним местима, истицањем час овог час оног кандидата постигло се само то, да ће, кад се потање ипак једном буде решило, бити ваздан незадовољних људи, увређених у својој осетљивости, који никада можда не би ни помислили, да претендују на то место, да је питање у први мах решено и да нису и они као кандидати истицани.

И онда још нешто. Влада је такође погрешила, што је допустила, да се то питање, које је у самој ствари врло просто, све до јуче завија у неку тајанствену копрену. Она је могла, кад већ није била кадра да га одмах реши, у своме листу или у Скупштини да бар онолико изнесе на јавност, колико се без штете по земљу могао да учини.

Из истих тих разлога свако даље одлагање биће штетно, као што је штетно и свако онако саопштење, какво нам је „Самоуправа“ јуче донела. Ко хоће да удари, тај не треба да прети, рекао је Бизмарк, који се у ударању добро разумевао. Свака претња знак је само слабости.

Питање о новом ађутанту у интересу земље мора што пре да се реши. Зашто се онда оклева? Зар у овој земљи, зар у нашој војсци нема ни једног официра, који би био и поштен човек и савестан војник и који би то место могао да заузме без икакве опозиције ма с које стране?

Под насловом „Два страха“ дала нам је „Самоуправа“ јуче чланак, који не треба неопажено да прође. Садржина његова врло је проста и лако разумљива: наше политичке странке нису увек радиле по својим принципима: једне су се руководиле само жељама владаочевим и радиле све што он од њих захтева, друге су напротив само гледале да се допадну народу и ласкале само жељама, ћудима и захтевима његовим. Неки су се бојали, да се не замере владаоцу, други да се не замере народу. Ето то су та два страха, о којима нам јуче владин орган на уводном месту говори.

Карактеристична појава, која се могла предвидети и на коју смо ми указали прстом још приликом последње министарске кризе. За радикале је дошло време, да се политички среде. Оно што их је до сада међусобно везивало, нису били толико тачно обележени принципи већ више заједничка тежња за сузбијање старије струје, која се у свом политичком држању руководила једино жељом да угоди владаоцу. Сад је те струје нестало, те је отуда нестало и узајамних веза међу радикалима. Оно што их је до јуче раздвајало тек сад избија на површину; отпадање, пречишћавање и сређивање мора сада да се изврши на позитивним основицама, а не на негативним, као што је то до сад било.

Владин орган јуче је енергично устао против оног дела радикалне странке, који жртвује праве, стварне интересе земаљске неумесној жељи да се допадне народу. „Народни представници“, вели „Самоуправа“, „треба да имају на уму, да ли је једна ствар корисна за народ, а не да ли се она њему допада! Ако су они уверени, да ће такав рад побољшати садашњост и створити поуздан основ за бољу будућност, они су дужни да је одлучно прихвате, па макар њихова лична популарност пропала не само за тај тренутак, него и за увек.“

Противници данашње владе могли би да кажу, да су исто то, чак можда и истим речима, говорили код нас они, који су увек били најревносније присталице свију личних режима. И ти су људи увек говорили, да они раде само оно, што је корисно по земљу и народ, без обзира да ли ће се то народу допасти или не. Цело је сад питање само у томе је ли све то што се тако ради против жеље народне одиста и корисно или није. А који ћете критериум за то узети?

Ко каже, да нешто може бити корисно по народ, а ипак се не допадати народу, признаје, да народ није политички зрео. То је неоспорно; никаква уображавања и објашњења ту онда више не помажу. „Самоуправа“ тим својим тврђењем дефинитивно раскида с оном старом, првом „Самоуправом“, с којом је сада само име и ништа друго везује. Не замарамо јој ми ни најмање на том преображају; то је можда само један корак унапред, а не уназад, као што, ваљда некима изгледа. Али исто тако не замерамо ни оним другим радикалима, који нису више око „Самоуправе“. Они су, остајући на оном становишту старе „Самоуправе“ остали верни првом оном радикалном програму, који је био створен за агитацију. А и таквих треба да буде, баш у интересу народном.

Дефинитиван расцеп између те две радикалне струје, сад је само питање времена. Неће дуго потрајати, па ћемо имати две сасвим засебне странке, нарочито ако се нађу погодни људи, да их организују и поведу. Биће огорчене борбе између њих две, као увек, кад се браћа позавађају и потуку. Али то све ништа не мари; то само показује, колико је тачна она стара истина, да у свакој уставној земљи мора бити борбе, да мора увек бити људи који више траже од других, који неће то да даду. Данашњи конзервативци били су јуче прогресисти; данашњи прогресисти биће сутра конзервативци и тако даље, редом.

Тако је свуда увек било, тако ће бити и код нас.

Већ три дана узастопце „Самоуправа“ на уводном месту говори о гласовима који се у последње доба шире о аустријским војним припремама. Пребацујући српским листовима што те гласове износе, „Самоуправа“ уверава сваког оног који хоће да је чује и да јој верује, да ми немамо никаква разлога да се тих аустријских припрема плашимо. А као доказ том овом тврђењу, она наводи час ово, час оно, како јој шта ког дана падне на памет. Саберете ли све те њезине доказе, растурене у неколико бројева, добићете од прилике ово: да Аустрија нема рачуна, да status quo на Балкану мења; да она, чак и кад би хтела, не би могла то да учини, због растројених својих унутрашњих прилика и због руско-аустријског споразума, који јој везује руке; да, ако Аустрија и чини какве припреме, то чини једино због општег несигурног стања у Европи и што она „много полаже на то, да балканска питања у своме развоју не пођу правцем, који би могао бити штетан по њезине интересе“; да најпосле и званични бечки кругови стално говоре о својој мирољубивости и, као последњи доказ, „Самоуправа“ цитира — „Пресу“

Не наводимо ми све ове разлоге „Самоуправине“ зато, што хоћемо да одговарамо на њих; ми смо то већ једном учинили и „Самоуправа“ је муком прошла преко тога. Наводимо их само зато, што нас они, окупљени овако сви заједно, више подсећају на некадашње „Видело“ но на икоји други српски лист. А другу једну ствар хоћемо данас да расправимо са „Самоуправом“, једном за свагда.

Говорећи о тим гласовима, она вели да се они намерно измишљавају, с планом растурају, једино у томе циљу, да се у наше јавно мњење унесе забуна. И онда, за сваког оног ко уме да чита, излази, да сви београдски листови: „Политика“, „Мали Журнал“, „Штампа“. „Словенска Југ“, „Београдске Новине“, „Трговински Гласник“, „Дневни Лист“, „Вечерње Новости“, „Нови Свет“ и остали, ако их још има, намерно хоће да нанесу Србији штете, јер сви су они бележили те гласове и коментарисали их на исти начин, сви без разлике. Хоће Србији да нахуде и „Србобран“ и „Дубровник“ и „Застава“ и „Браник и „Српски Глас“ и сви остали српски листови ван Србије, јер су и они тако исто писали.

Једино се „Самоуправа“ патриотски држи у том питању; само она има такта и довољно обазривости, а ми сви остали или смо неразумна деца, или — издајници. Ово последње још нам није рекла, али ће нам, ако овако продужимо писати — а продужићемо — сигурно и то једног дана рећи. Рећи ће нам и горе ствари, ако горих има. Кад је неко уверен, да је само његово мишљење правилно, да само он зна, шта треба радити, а сва остала мишљења да су штетна, онда тај у нетрпељивости својој и нетактичности слабо разбира за основне појмове слободног дискутовања и показивање мисли. Ко није с њим, против њега је и против — државе.

Да се разумемо. Не тражимо ми — нека „Самоуправа“ то једном за свагда запамти — да се дискусија о битним државним интересима изнесе на улицу и да онда сваки о њима говори и решава. Знамо и ми, да то не може и не сме да буде; то је ствар владе и скупштине. Али ми тражимо да нам се даду гаранције, да се одиста нешто ради; тражимо да се не затварају очи пред опасношћу; тражимо да се не увија све у онај мандаринска тон; тражимо нарочито, да се већ једном раскрсти с оним полузваничним оптимизмом, којим су се одликовале све наше владе, колико год их је до данас под небом било.

Разуме ли то „Самоуправа“ или не разуме? Хоће ли већ једном хтети да појми, да се наши захтеви нити косе с парламентарним обичајима, нити наносе штете овој земљи?

Знамо и ми да данашња влада ужива поверење Народне Скупштине, али то још није разлог, да се нико, али нико, у тој скупштини још не нађе да запита, како стоји Србија данас и шта мисли влада да ради. „За свој рад“, вели „Самоуправа.“ „влада и народно представништво одговараће пред историјом.“ Шта историја. која историја? Тако су говорили и Владан Ђорђевић и Цинцар-Марковић, тако се данас не сме више да говори. Док ви изиђете пред ту историју, дотле ће нам други ископати раку. А ако ви хоћете мирно, скрштених руку да легнете у њу, нећемо ми.

Пре неки дан је „Самоуправа“ у једном антрфилеу, коме се полузваничност већ на први поглед види, изјавила, да су сви гласови о неким плановима и предлозима Аустрије измишљени и створени само зато, да унесу забуну и немир, међу наш свет. Ми смо такву изјаву очекивали, знајући да полузваничан орган владин, из узрока, који су нам разумљиви, мора тако да пише, али смо у исто доба очекивали још и нешто друго — па смо се у томе преварили.

Очекивали смо, велимо, да који од посланика интерпелише о томе у Народној Скупштини и да нам влада, из уста министра спољних послова, то исто каже, то исто, али много одређеније, много одлучније но што је оно „Самоуправино“ саопштење. Кад наши званични кругови већ мисле, да је јавно мњење у земљи узнемирено и да га треба утишати, онда је то требало учинити на начин, на који се то у парламентарним земљама ради, а не кроз ступце полузваничног листа у облику једног прилично увијеног демантија, каквих смо за последњих двадесет година стотинама читали у свима могућим и немогућим приликама.

А кад се већ ни један посланик не нађе да то сам од себе учини, влада је могла ту интерпелацију сама да изазове. Зар она нема већину у Скупштини? Зар нема међу својим присталицама ни једнога, који би јој учинио ту услугу — њој и целој земљи — и својим питањем изазвао одговор, који би онда одиста и стишао духове и ућуткао све наше листове који о томе пишу?

Јер најпосле нису то само сокачки гласови, који се проносе онако на памет. Сви наши листови писали су о томе, писали смо и ми, чак много мање но што смо знали и што знамо.

А овде у Београду прича се још много више, но што се по новинама пише; проносе се апсурдне комбинације, најневероватније ствари; спомињу се појединости неког предлога, који је Аустрија упутила нашој влади, узбунио се свет одиста, те га треба умирити.

Кад влада и Скупштина неће да нам даду тог објашњења, нека нам га бар онда да̂ „Самоуправа“. Нека нам она одговори на ово:

1. Је ли јој познато да је наређена мобилизација 4-ог и 7-ог мађарског корпуса?
2. Је ли јој познато, да се грозничаво ради на утврђивању и проширењу стратегијских жељезница Нови-Сад—Земун, Инђија—Рума—Кленак и Рума—Брод?
3. Је ли јој познато, да је у Срему, на нашој граници извршен сав попис стоке, ране и станова за војне потребе у случају мобилизације?
4. Је ли јој познато, да се у Босни мобилизација чак и не крије?
5. Је ли јој познато, да је у целој Мађарској наређено свима резервним официрима, да буду спремни поћи за 24 сата, кад им се то нареди?
6. Је ли јој познато, какви су разлози арнаутској побуни у овом тренутку и чији су прсти ту умешани?
7. Је ли јој познато, да цела италијанска штампа још много позитивније тврди да се Аустрија спрема но што то тврде српска листови?
8. Је ли јој познато да се Аустрија пре неки дан обратила једном нотом великим силама и сондирала терен за своју евентуалну интервенцију у Ст. Србији и Маћедонији?

Нека нам „Самоуправа“ одговори да ли су јој са та факта позната и нека нам у исто време подробније објасни писање бечког полузваничног војничког листа „Рајхсвер“ о коме је већ и она сама писала, па ћемо онда видети, да ли је и од наше владе све учињено, што је требало да се учини. Земљи треба дати објашњење. Страховит вихор који се јавља на хоризонту двадесетог века, не сме да нас затекне неспремне.

Кнез Арсен

Ми најкатегоричније тврдимо, да се кнез Арсен, пре поласка за Русију, обратио на Краља с молбом за допуштење и да му је Краљ одговорио: „Твоја је намера племенита. Нека ти је са срећом.“

Ми у опште не можемо да разумемо, зашто наш прес-биро о таквим стварима не извештава наше листове. Сваки добар Србин може се само обрадовати кад чује, да кнез Арсен иде у Русију и да му је Краљ одобрио да иде. А кад је тако, онда је дужност прес-бироа да све листове о томе извести: у целом свету се то пре знало, но код нас, ма да се нас највише тиче.

Ко лаже?

Полузванични аустро-угарски листови демантују наше гласове о војној припреми. Сам начин оног демантовања јаче нас учвршћује у уверењу да постоји неко спремање, шта се види и из оне ужурбаности у војсци, па чак и на берзи се опажа да ти гласови нису голе измишљотине.

Аустријска мобилизација

„Словенски Југ“. који је доста добро информисан о заграничним стварима, доноси у свом јучерањем броју вест, да ће Аустрија најдаље до априла објавити Турској рат. За потврду те вести наводи придолажење велике количине новца из Беча у Сарајево, и увлачење војске и муниције у окупиране крајеве. С наше стране можемо да додамо да је последњих дана у Сарајево послато из Беча 80 милиона круна и да су већ учињене припреме за смештај седмог и четвртог корпуса, који почетком марта треба да умаршира у Новопазарски Санџак.

Аустријске скретнице

Да се Аустрија журно спрема показује и овај мали факт: поред пет скретница, које су у последње доба направљене на прузи Нови Сад—3емун, ових лана почеле су да се граде на тој прузи у највећој журби још две нове скретнице. Изгледа, да је Аустрији апсолутно стало до тога, да за неколико сати што више војске могадне повући у Земун.

Битка у Ђаковици

Вест о Ђаковичкој битци, коју смо јуче донели, потврђује нам и један телеграм, који је синоћ стигао из Приштине. Даљих вести нема. Зна се само толико, да немири све више расту.

„Самоуправа“ оптужена

На данашњој скупштинској седници посланик Ђорђе Генчић упутио је питање на председника скупштине, да ли мисли поступити према „Самоуправи“ онако, како је, на предлог посланика Ратарца, поступио према „Вечерњим Новостима“, поводом доношења белешке о питању, које се решавало на скупштинској тајној седници. Том приликом је г. Генчић нагласио, да су „Вечерње Новости“ проговориле о томе само у алузијама а да је „Самоуправа“ учинила у толико већи грех, што је она на првом месту владин орган, па онда и што су њени редактори два народна посланика, који су добро знали да се о ономе, што се ради на скупштинским тајним седницама, не сме говорити. На то питање му је одговорио председник скупштине, г. Аца Станојевић, да ће се на сваки начин према „Самоуправи“ предузети оне исте мере, које су предузете и према „Вечерњим Новостима“. Како су „Вечерње Новости“ због тога изношења оптужене суду, то ће дакле Народна Скупштина оптужити суду и владину „Самоуправу“.

По ћефу

На посланичко питање упућено председнику Народне Скупштине на данашњој скупштинској седници, да ли министар унутрашњих дела мисли и када мисли одговорити на извесну интерпелацију, г. председник је одговорио, да ће упитати г. министра, када жели и када да одговори. На то му је добачено, та то личи на оно Вучковићево : „Нећу да одговарам на интерпелације, јер ја имам само да одговарам краљу!“

Нове железнице

Министарство Привреде ступило је преговоре с Управом Фондова ради грађења споредних пруга. Резултат тога преговора је, да ће Управа Фондова у току од три године дати на позајмицу Министарству Привреде за грађење споредних пруга петнаест милиона динара. Према томе ће се у марту ове године већ почети градити пруга Параћин—Зајечар. Пруга ће бити уског колосека.

Отварање аранђеловачке пруге

Сазнајемо из поузданих извора, да ће се пруга Аранђеловац—Младеновац предати саобраћају у мају ове године. Предавање пруге у саобраћај биће извршено на врло свечан начин.

Порез на зграде

Синоћ је у радикалном клубу већине дебатовано о предлогу Јакова Порбића, о порези на нове зграде. Предлог је дефинитивно одбачен, стога ће подносилац морати да га тргне натраг.

Преко Кусатка у Русију

Оне младе делије из другог разреда гимназије, које се кретоше у помоћ својим друговима у Русију, ухваћени у свом походу код Ритопека и спроведене својим родитељима.

Против алкохола

„Друштво за сузбијање алкохолних пића“ позива своје чланове и све пријатеље на годишњу скупштину која ће се одржати 8. ов. мес. у 4 часа по подне у сали основне школе код Саборне Цркве.

Концерат Кола Сестара

Улазнице за велики уметнички концерат, који ће бити у недељу 5. ов. мес. у сали Грађанске Касине, могу се добити код госпођа и госпођица из одбора и у књижари Мите Стајаћа. Цена је улазницама само три динара од особе. Тоалете као обично за концерат или како госпође хоће.

Програм концерта донећемо сутра. Поред нашој публици познатога витеза Камароте суделоваће и г-ђа М. Ст. Бинички, г-ђица Ј. Шоповићева и г. Рендл.

Ко није платио порез?

Многи порески обавезници града Београда још нису исплатили сав свој порез за прошлу годину, и ако је крајњи рок исплати био концем децембра месеца.

Да би Пореско Одељење у току овога месеца наплатило сав тај неизмирени дуг, приступиће најоштријој егзекутинској наплати од свију оних дужника, који свој дуг не буду сами исплатили од данас за три дана.

Мишљење Др. Савета о ковању новца

Пројект закона о замени сребрног новца, емитованог на основу закона од 1875. год. сребрницима новог кова, и о ковању ситног новца од никла и бронзе, усвојио је и Државни Савет, с напоменом, да не би требало ковати и нове петодинарце, јер се тим смањује сток осталих типова сребрног новца. Исто тако противан је и ковању никленог новца од 0,05 дин, пошто се потреба за ситним новцем може подмирити ако се поред бронзаног новца од две паре изкује исти такав новац од једне паре. Што се тиче пуштања нових сребрника у оптицај налази, да би незгодно било за новчани промет ако би се нови сребрници сустигли са старим, те би пуштањем нових у течај требало довести у везу са истовременим повлачењем оних старога кова, или још боље, ако би се у место ковања нових приступило прекивању сребрника типа од 1875. год.

Пад кабинета

Влада је поднела синоћ оставку у клубу скупштинске већине.

Синоћна седница

Синоћна седница радикалног клуба није била бурна, али је била значајна. Што ређе бива у клубску седницу дошла су гл. министри на челу с министром-председником. Одмах у почетку седнице устао је г. ђенерал Сава Грујић, председник министарства и прочитао је доста суморним гласом владину декларацију.

Владина декларација

У декларацији, коју је г. министар председник прочитао, жали се влада како између ње и клуба скупштинске већине нема потребне једнакости. Посланици подносе своје предлоге без претходна споразума с министрима. Министарски предлози се у одборима са свим преиначују и пропадају. У опште је влада дошла до уверења, да се овако даље не може радити, те је принуђена изјавити како се решила да поднесе оставку.

Дебата у клубу

После прочитане декларације настала је дебата. У опште нико није био изненађен владином декларацијом. Многи говорници су признавали, да има кривице и до посланика, на у главном је крива влада, која је изгубила скоро сваки контакт са радикалним клубом, а држање јој је у главном шепртљанско. Влада у клубу није имала ни једног одлучног браниоца.

Дефинитивна оставка

После овако неповољних говора разних говорника устао је г. министар-председник и изјавио је у име владе, како она дефинитивно подноси оставку.

Клубско решење

На ову изјаву владину настала је опет дебата у клубу и решено је да клубски одбор преговара у данашњег дана с владом, да у седници која ће бити вечерас поднесе извештај да се тада коначно реши о министарској кризи.

Мотивација оставке

Своју оставку влада је мотивисала тиме, што су се у Скупштини појавили неки предлози, који се косе са њеним програмом рада. Клуб је примио ову владину изјаву, али по њој није донео никаку одлуку, већ је остављено да се то реши на данашњој седници свију скупштинских одбора.

Г. Никола Пашић

Поводом оне оставке владине увелико се већ распростиру разне верзије о комбинисању нове владе. По једној састав кабинета био би поверен г. Николи Пашићу. Она је без сумње нашла оправданих разлога у раније упорно проношеној вести, да ће у случају пада кабинета доћи г. Никола Пашић за председника министарства. Ова је верзија, бар за сад, са свим неоснована, пошто би његов долазак повукло распуштање Скупштине, јер пређашњи самостални радикали никако не пристају на такав избор и према томе он не би имао већину у овој Скупштини, на коју би се могао ослањати.

Г. Стојан Протић премијер

По расположењу скупштинске већине судећи, у случају, да се владина оставка прими, нов кабинет саставио би г. Стојан Протић. Ко се не би том избору зарадовао?! Нарочито српски новинари, сећајући се његовог закона о штампи, поздравиће с одушевљењем новог премијера.

Хоће — неће

Многи радикални посланици, с којима смо данас говорили, мисле, да г. Стојан Протић неће хтети да образује министарство. Не загриза му се у буџет, киселу јабуку. Они мисле, да ће г. Сава Грујић само реконструисати садашњи кабинет и наћи неку погодну личност за министра финанција. Лако је тако говорити, али тешко је наћи ту погодну личност.

Нови министри просвете и иностраних дела

О томе, ко ће бати нови министри просвете и иностраних дела, разно се комбинује у вароши.

Ако буде председник министарства Стојан Протић, биће министар спољних послова или Мих. Вујић, наш посланик у Бечу, или Свет. Симић. У том случају био би министар просвете др. Драг. Павловић, проф. Вел. Школе, или Љуб. Јовановић, такође проф. Велике Школе. Ако би се Вујић примио министарства спољних послова, било би министарство просвете понуђено Свет. Симићу. А ако министарство састави Ник. Пашић, задржаће он сам министарство Спољних послова, а министарство просвете биће понуђен Свет. Симићу. Ако га Симић одбије, биће министар просвете Драг. Павловић или Љуб. Јовановић.

Нов министар финанција

Извештени смо, да г. Лаза Пачу не би хтео да уђе у кабинет г. Ст. Протића као министар финанција, већ да једино пристаје да то учини, ако г. Никола Пашић буде шеф владе. Међутим канда г. Пашић сматра, да још није дошло његово време.

Нов Министар војни

По једној комбинацији за министра војног дошао би г. Никодије Стефановић, почасни генерал у пензији.

Још један министар војни

Пред сам закључак листа дознали смо, да у радикалним круговима желе, да портфељ министра војног прими г. М. Живковић, пуковник. Међу официрима би ова кандидација нашла свакако врло велико одобравање.

Интересантан цитат

Синоћна „Самоуправа“ овако почиње свој уводни чланак: „Гласови о сукобу између радикалне владе и клуба скупштинске већине сасвим су неосновани“. Шест сати доцније влада је због сукоба с клубом већ пала. Ако је у „Самоуправи“ свако тврђење овако тачно као ово онда… и т. д.

Поверење влади

Вечерас ће на клупској седници влади г. Саве Грујића бити исказано поверење. Да ли ће она ипак хтети остати, то је друго питање.

Г. Стојан Новаковић

Наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић полази за Петроград 31-ог ов. мес.

Из Народне Скупштине

Данас је опет на дневном реду интерпелација о мартовским демонстрацијама, али је г. Протић опет болестан, те се прешло на друге, неважне ствари.

Г. Стојан Протић покрађен

На јучерашњем скупштинском састанку на дневном реду био је одговор г. Министра Полиције на интерпелацију о мартовској демонстрацији. Преко ове тачке морало је се прећи, јер г. Министар није дошао на седницу. Како нас уверавају г. Министар није дошао зато, што није морао да да̂ тачан одговор о мартовској демонстрацији украђена.

Саветничне плате

Пред Државним Саветом налази се предлог народних посланика о измени чл. 18. закона о Уређењу државног Савета, у том смислу, да саветничке плате смање на 8.500 дин. Тако ће сад Савет имати да да̂ мишљење о плати својих чланова. Ми мислимо да Савет може дати мишљење о овом предлогу, који се на данашње саветнике не може односити, пошто су они већ стекли право на плату 10.000 динара и то им се право може одузети.

Предлог закона о набавкама војничких потреба

Државни Савет размотрио је овај законски предлог и дао своје мишљење да би га са извесним изменама и допунама ваљало усвојити.

Нови топови

Јуче пре подне држана је проба новим брзометним топовима. Наши читаоци наћи ће од нашег сарадника војне ствари, који је тим пробама присуствовао. Детаљан извештај у нарочитој рубрици.

Војислављев „Рибар“

Главни сарадник руских листова: „Куријера“ и „Руское Слово,“ господин Милан Бојовић — Србин, превео је на руски језик војислављевог „Рибара.“ Руска критика одушевљена је овим војислављевим делом. Она „Рибара“ преузноси више од Гетеовог „Фауста“, из разлога што у „Рибару“ принцип добра одржава превагу.

Г. Бојовић, није се зауставио само томе. Он је успео да једног чувеног руског композитора одушеви ово дело. Композитор — који је узгред буди речено и веома богат човек — решио се да ово дело војислављево компонује, како би се могло у Московској и Петроградској опери приказивати. У тој цељи он ће се с пролећа кренути са г. Бојовићем у Србију, да се упозна са српским традиционалним и уметничким мелодијама и композицијама, како би могао „Рибара“ приказати руској публици у духу чисто српских мотива.

Љубен Каравелов

На данашњи дан пре 25 година умро је Љубен Каравелов. Бугари су решили, да држе помен том свом великом човеку тек 25. ов. мес.

Нови владика

Новоизабрани темишварски владика, г. Георгије Летић, потврђен је од цара и отпутовао је у Беч да положи заклетву.

Београдски штампари и „Народни Лист“

Еснаф штампарско-литографски држао је 19-ог ов. мес. своју седницу, на којој су сви присутни чланови, осим г. Чеде Стефановића, изјавили, да полиција није ни на који начин на њих утицала нити их спречавала, да штампају „Народни Лист“. Ко хоће да верује, нека верује.

Буна у Банату

Ми смо пре недељу дана јавили, да су се сељаци у селу Баваништу побунили и да је војска послата да их умири. Сад јављају, да је код неког Милана Станковића нађен читав арсенал оружја и план за праву револуцију против мађарске државе, власти и свештенства.

Самоуправа и Руски Цар

У јучерашњем свом броју Самоуправа нам врло званичним тоном пребацује што смо донели објашњење оних речи, које је руски цар казао нашем отправнику послова на пријему у двору. Она вели, да тим царевим речима није потребан никакав коментар. Тог смо мишљења и ми; царевим речима одиста није био потребан никакав коментар, али је потребан оној Самоуправиној белешци, јер онако како их је Самоуправа донела, цареве речи не значе ништа.

Казати да је цар рекао „да ће опет све добро бити,“ а не казати о чему је реч и шта ће то све добро бити, није било ни коректно, ни мудро. Некоректно је због тога, што се у Самоуправи могло ваљда наћи толико места, да се штампају речи рускога цара, без икаквог изостављања; није мудро због тога, што су с те нетачне стилизације била отворена врата свакојаким нагађањима и претпоставкама. Могло се мислити, као што се и мислило, да је руски цар у том тренутку говорио о нашим унутрашњим приликама, што он очевидно није хтео да чини. Јер шта је то у Србији данас рђаво „што ће опет добро бити?“

И ако вели, да царевим речима није било потребно никаквог коментара Самоуправа их јуче и сама коментарише, па вели, да се оне односе на почетак прославе стогодишњице српског устанка. Шта сад то тек значи? Има ли то каквог смисла?

Судско решење о притвору

Првостепени суд београдски јуче се целога дана бавио испитивањем Негојске афере. Суд није донео никаквог решења о притвору г. г. Веље Тодоровића и М. Петронијевића, јер још није био готов са расматрањем аката.

Трајање Скупштине

Према броју спремљених законских а с погледом на брзину с којом Скупштина ради, посланици би имали остати на окупу најмање до Петрова-Дана. Но и ако ово можда не би било непријатно многим посланицима, осетно је за државну касу те ће, како чујемо Скупштина трајати само дотле, док не сврши буџет и оне финансиске законе који су с њим у тесној вези.

Св. Влахо

У среду 21. ов. мес. даваће се у Народном Позоришту „Станац“ од М. Држића с музиком од нашег даровитог композитор П. Крстића. На тај дан је у целој Далмацији велики празник Св. Влахо, те је одиста била добра мисао, што се баш на тај дан даје комад, који је још пре пет година требао да буде даван, па чак донекле и спреман.

Оперетско позориште у Београду

Како ће се у нашем Народном Позоришту по свој прилици укинути оперета, један немачки консорциум с капиталом од милијон и по динара намерава да сазида у Београду једно засебно позориште за оперету, наравно ако добије за то дозволу.

Мартовске демонстрације

На јучерашњем дневном реду Народне Скупштине била је и интерпелација о мартовским демонстрацијама. Но како јуче није дошла на ред, а данас нема скупштинске седнице, то ће можда сутра бити о њој говора у Нар. Скупштини.

Кажњени официри

Данас предстају официри, кажњени поводом нишке афере, министру војном који ће их упутити на дужност.

Војна Академија

На јучерашњој седници народне скупштине прочитан је краљевски указ, којим се одобрава министру војном, да поднесе скупштини предлог закона о изменама и допунама у закону о устројству војне академије.

Закон о Средњим Школама и професори Богословије

Неки професори Богословије изјавили су жалбу, што им Министар просвете не признаје плату и периодске повишице по Закону о Средњим Школама. По њиховим жалбама Државни Савет поништио је решење Министра просвете, налазећи да се прописи закона о Средњим Школама о плати и периодским повишицама односе и на професоре Богословије.

Нов орфеум

Од 1. фебруара имаћемо још један нов орфеум у Београду, „Елдорадо“ који ће бити у садашњој Позоришној Кафани.

Брана путује

Кроз кратко време кренуће се цео Бранин орфеум на пут по Србији, да у важнијим местима даје представе. На његово место код Коларца доћи ће Весело Позориште, чији би капелник онда био г. Покорни.

Маћедонска трупа

Маћедонска трупа глумаца под управом г. Хаџијевића, приказиваће неколико одабраних комада из живота Маћедонаца у гостионици „Таково“ као: „Крвава свадба“, „Таир Тома“, „Прилепски свеци“ и др. Данас је прва представа и даваће се „Крвава свадба“. Почетак је у 20.30 часова. Улазна цена: први ред 1.5, други ред 1 динар.

„Све ће опет добро бити“

Самоуправа је пре неки дан донела, да је руски цар, приликом пријема страних представника, особито одликовао нашег отправника послова задржавши се подуже с њиме у разговору и рекавши му при крају, „да ће опет све добро бити“. Шта ће то бити добро? Зашто нам, Самоуправа то не каже?

Ми ћемо, ево, да кажемо, како је ствар текла. Говор је био о Маћедонији и о смрти митрополита Фирмилијана. Кад је на питање царево г. Спалајковић, наш отправник послова рекао, да се ми надамо, да ће скопску митрополитску столицу опет заузети Србин, руски цар је онда одговорио: „Да, опет ће све добро бити.“

Пореза на вино и ракију

Влада је свршила пројект закона о измени и допуни закона о државној трошарини, по коме се оптерећује државном трошарином вино и ракија. Тај пројект биће данас или сутра поднесен народној скупштини. Од ове реформе добила би држава како изгледа један вишак у приходу од близу 3 милијона динара.

Тесла, Пупин и Чокор

На синоћњој одборској седници конгреса српских лекара и природњака решено је једногласно, да се на конгрес позову од стране одбора нарочитим писмом генијални и славни српски научници Никола Тесла, Михајло Пупин из Америке и велики научник и професор на Бечком универзитету Србин Јован Чокор. Радујемо се овој лепој одлуци одборској, а још ћемо се више обрадовати вести, ако се наши славни српски научници могадну одазвати овоме позиву те конгрес својим присуством увеличају. Како чланови конгреса, тако и сво грађанство наше знаће их достојно дочекати.

Г. Љуба Новаковић отпуштен

Новопостављени начелник шумарског одељења г. Љ. Новаковић отпуштен је из државне службе. О томе отпуштању курсирају ове верзије; једни кажу, да је само због тога и био постављен за начелника шумарског одељења, да би могао бити отпуштен, јер се министри на расположењу не могу отпуштати, а други мисле, да је његово постављење наишло на сувише велики отпор у радикалној странци, та га се влада морала што пре курталисати.

Хапшење Веље Тодоровића и Милоша Петронијевића

Јутрос рано пронели су се гласови по граду, да су ухапшени г. Веља Тодоровић, бивши министар унутрашњих дела и г. Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра. Хапшењу је требало да буде повод злоупотреба новца од државног имања „Негоја“.

Да бисмо знали право стање ствари, послали смо једног свог сарадника господину Љуби Живковићу, који заступа државне интересе по тој ствари.

Захваљујући услужности и љубазности г. Живковића, дознали смо ово:

Господин Велимир Тодоровић наплатио је од тога државног добра 58.000 динара, а г. Милош Петронијевић, нешто мало мање. Господин министар председник оставио је два дана рока господи, да оправдају узимање тога новца, или да га надокнаде.

Демонстрација

Известили смо се да су апсолутно неистинити пронесени гласови о некој демонстрацији приликом пуштања оних официра нишке афере, који су осуђени на четири месеца затвора па им сад истекао рок.

Закон о штампи

Јуче је обнародован у званичним новинама закон о штампи онако како је усвојен од Народне Скупштине.

Парастос митрополиту Фирмилијану

У четвртак, 15. јануара у 10 часова пре подне, даваће се четрдесетодневни помен покојном скопском митрополиту Фирмилијану.

Чиновничка Задруга

Неки пријатељи жале нам се на непредусретљивост Чиновничке Задруге. Ми молимо управу Задруге да нам каже има ли стварних основа овим жалбама, а ако их има, какве је побуде руководе да тако ради.

Приход са забаве

На забави, коју је Женско Друштво приредило 10. ов. м. у сали код „Коларца“, пало је на каси свега 2208 динара.

Бабићева представа

Г. Ђорђе Бабић српски комичар, после дужег боловања, оздравио је и приређује данас једну занимљиву представу у сали код „Такова“. Програм ће се објавити плакатима.