Четвртак, 12. фебруара: „Ливничар“ комендија у четири чина (пет слика) написао Жорж Оне, превео с француског М. Ћ. Глишић.
Субота, 14. фебруара: „Прослава стогодишњице првог устанка“
Четвртак, 12. фебруара: „Ливничар“ комендија у четири чина (пет слика) написао Жорж Оне, превео с француског М. Ћ. Глишић.
Субота, 14. фебруара: „Прослава стогодишњице првог устанка“
Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.
Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.
Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.
Програми! Програми!
Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.
Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.
Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.
Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.
Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!
У 101/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.
Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.
Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“
Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.
Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.
Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.
Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.
Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.
У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.
У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.
На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:
Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.
Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.
Синоћ је у Министарству Спољних Послова држана министарска седница под председништвом Краљевим.
Г. Муравјев, отправник руског посланства, отпутовао је у Беч. — Г. Миша Вујић, изванредни посланик у Бечу, допутовао је експресом у Београд.
У суботу, четрнаестог фебруара, на најсвечанији начин биће прослављена стогодишњица првога устанка. Пре подне, у свим црквама у Краљевини, држаће се богослужење са благодарењем и војничком парадом. У вече у Народном позоришту даваће се свечана представа. Варош ће бити окићена, а у вече, осветљена. Програм прославе данас ће бити дефинитивно свршен, и сутра ћемо га већ моћи донети у листу.
На забави, коју је приредило Коло Српских Сестара у суботу 1. ов. м. у Грађанској Касини, на захтев једне госпође скинуте су, пред сам почетак забаве, слике кнеза Милоша и кнеза Михаила, са места на коме су дотле стајале. Сазнавши за ово Краљ, осудио је поступак поменуте госпође и одмах наредио свом маршалу да скинуте слике обеси на њихово старо место.
Г. Чеда Мијатовић јавља „Трговинском Гласнику“, да је Аустрија поверљиво и обазриво саопштила великим силама, да ова предвиђа могућност да ће јој бити потреба да се користи одредбом берлинског уговора, који јој даје право да заузме ново-пазарски санџак, и да је рада да сазна како би се силе у том случају држале. Одговор сила није познат.
„Србобран“ доноси чланак под насловом „Значајне вести“ у коме вели: „Ми поуздано дознајемо да се у босанско херцеговачким гарнизонима осећа необично живо кретање и да се чине припреме, каквима иначе нема трага у мирно доба. Истина те припреме нису још ни из далека заузеле оне димензије, о којима говори талијанска штампа, али тек из свега овога што се у Босни и Херцеговини ради јасно је да се ишчекују крупни догађаји“.
У нар. скупштини доста жива дебата поводом извештаја анкетне комисије. Посланик Милован Лазаревић замера алексиначкоме посланику Марковићу, за то, што му је рекао да је у своме говору био „помози Бог на обе стране чаршије“ и да би му вратио жао за срамоту вели: „У осталом ја нисам тај, да ме жена издржава.“ Такво пецкање изазвало је негодовање код целе скупштине, само не код г. Марковића, јер он је доброћудно и пријатељски изјавио да веома поштује Милована па му ја жао што овај помиње такве ствари, и заврши овако: „Ја сам одкранио петеро деце и неће сад да говоримо кога жена храни, јербо Милован је нежењен човек па можда њега туђе жене хране!“ Ова духовита примедба изазвала је код посланика велику веселост.
Јуче је скупштинска комисија изнела пред скупштину извештај о своме раду у сењском руднику, поводом познатога рударскога штрајка. Рећи ћемо само толико, да тај извештај један панегирик и то велики панегирик управи рудника. По прочитању извештаја повела се доста жива дебата, у којој је, сем интерпеланта Др. Илића, Министра грађевина и већег броја посланика учествовао и г. Јован Баличевац. Г. Баличевац је био баш озбиљно љут на раденични сталеж, ужасно је викао помињао неку стрњику [и динар] наднице и замерао раденицима, што хоће „свилене хаљине“. Колико се могло разабрати из његове „беседе“, да бити код њега у надници није тако лака служба.
Познато је, да је финансиски одбор још пре неколико давна свршио био свој посао око претреса државнога буџета. Међутим одбор сада опет „још ради“ јер председник скупштински рече јутрос, извесним поводом поред осталога и ово: „… пошто је известилац у финансиском одбору, где ради, то ће…“ Дакле, изгледа да финансиски одбор сада нешто доправља и ако то отпочне тако, онда скупштина неће бити готова с буџетом ни до Петрова дана.
Уверавају нас, да „Палилулске новине“, које ће почети да излазе прекосутра, не издаје друштво „Милошевац“.
Одбор фонда осн. школа на Ист. Врачару са наставницима и наставницама изјављује најтоплију захвалност свима госпођама и госпођицама, које су својим племенитим заузимањем осигурали онако повољан успех забаве, држате 7. фебруара ове године код „Славије“.