Влада је поднела синоћ оставку у клубу скупштинске већине.
Синоћна седница радикалног клуба није била бурна, али је била значајна. Што ређе бива у клубску седницу дошла су гл. министри на челу с министром-председником. Одмах у почетку седнице устао је г. ђенерал Сава Грујић, председник министарства и прочитао је доста суморним гласом владину декларацију.
У декларацији, коју је г. министар председник прочитао, жали се влада како између ње и клуба скупштинске већине нема потребне једнакости. Посланици подносе своје предлоге без претходна споразума с министрима. Министарски предлози се у одборима са свим преиначују и пропадају. У опште је влада дошла до уверења, да се овако даље не може радити, те је принуђена изјавити како се решила да поднесе оставку.
После прочитане декларације настала је дебата. У опште нико није био изненађен владином декларацијом. Многи говорници су признавали, да има кривице и до посланика, на у главном је крива влада, која је изгубила скоро сваки контакт са радикалним клубом, а држање јој је у главном шепртљанско. Влада у клубу није имала ни једног одлучног браниоца.
После овако неповољних говора разних говорника устао је г. министар-председник и изјавио је у име владе, како она дефинитивно подноси оставку.
На ову изјаву владину настала је опет дебата у клубу и решено је да клубски одбор преговара у данашњег дана с владом, да у седници која ће бити вечерас поднесе извештај да се тада коначно реши о министарској кризи.
Своју оставку влада је мотивисала тиме, што су се у Скупштини појавили неки предлози, који се косе са њеним програмом рада. Клуб је примио ову владину изјаву, али по њој није донео никаку одлуку, већ је остављено да се то реши на данашњој седници свију скупштинских одбора.
Поводом оне оставке владине увелико се већ распростиру разне верзије о комбинисању нове владе. По једној састав кабинета био би поверен г. Николи Пашићу. Она је без сумње нашла оправданих разлога у раније упорно проношеној вести, да ће у случају пада кабинета доћи г. Никола Пашић за председника министарства. Ова је верзија, бар за сад, са свим неоснована, пошто би његов долазак повукло распуштање Скупштине, јер пређашњи самостални радикали никако не пристају на такав избор и према томе он не би имао већину у овој Скупштини, на коју би се могао ослањати.
По расположењу скупштинске већине судећи, у случају, да се владина оставка прими, нов кабинет саставио би г. Стојан Протић. Ко се не би том избору зарадовао?! Нарочито српски новинари, сећајући се његовог закона о штампи, поздравиће с одушевљењем новог премијера.
Многи радикални посланици, с којима смо данас говорили, мисле, да г. Стојан Протић неће хтети да образује министарство. Не загриза му се у буџет, киселу јабуку. Они мисле, да ће г. Сава Грујић само реконструисати садашњи кабинет и наћи неку погодну личност за министра финанција. Лако је тако говорити, али тешко је наћи ту погодну личност.
О томе, ко ће бати нови министри просвете и иностраних дела, разно се комбинује у вароши.
Ако буде председник министарства Стојан Протић, биће министар спољних послова или Мих. Вујић, наш посланик у Бечу, или Свет. Симић. У том случају био би министар просвете др. Драг. Павловић, проф. Вел. Школе, или Љуб. Јовановић, такође проф. Велике Школе. Ако би се Вујић примио министарства спољних послова, било би министарство просвете понуђено Свет. Симићу. А ако министарство састави Ник. Пашић, задржаће он сам министарство Спољних послова, а министарство просвете биће понуђен Свет. Симићу. Ако га Симић одбије, биће министар просвете Драг. Павловић или Љуб. Јовановић.
Извештени смо, да г. Лаза Пачу не би хтео да уђе у кабинет г. Ст. Протића као министар финанција, већ да једино пристаје да то учини, ако г. Никола Пашић буде шеф владе. Међутим канда г. Пашић сматра, да још није дошло његово време.
По једној комбинацији за министра војног дошао би г. Никодије Стефановић, почасни генерал у пензији.
Пред сам закључак листа дознали смо, да у радикалним круговима желе, да портфељ министра војног прими г. М. Живковић, пуковник. Међу официрима би ова кандидација нашла свакако врло велико одобравање.
Синоћна „Самоуправа“ овако почиње свој уводни чланак: „Гласови о сукобу између радикалне владе и клуба скупштинске већине сасвим су неосновани“. Шест сати доцније влада је због сукоба с клубом већ пала. Ако је у „Самоуправи“ свако тврђење овако тачно као ово онда… и т. д.
Вечерас ће на клупској седници влади г. Саве Грујића бити исказано поверење. Да ли ће она ипак хтети остати, то је друго питање.
Наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић полази за Петроград 31-ог ов. мес.
Данас је опет на дневном реду интерпелација о мартовским демонстрацијама, али је г. Протић опет болестан, те се прешло на друге, неважне ствари.
На јучерашњем скупштинском састанку на дневном реду био је одговор г. Министра Полиције на интерпелацију о мартовској демонстрацији. Преко ове тачке морало је се прећи, јер г. Министар није дошао на седницу. Како нас уверавају г. Министар није дошао зато, што није морао да да̂ тачан одговор о мартовској демонстрацији украђена.
Пред Државним Саветом налази се предлог народних посланика о измени чл. 18. закона о Уређењу државног Савета, у том смислу, да саветничке плате смање на 8.500 дин. Тако ће сад Савет имати да да̂ мишљење о плати својих чланова. Ми мислимо да Савет може дати мишљење о овом предлогу, који се на данашње саветнике не може односити, пошто су они већ стекли право на плату 10.000 динара и то им се право може одузети.
Државни Савет размотрио је овај законски предлог и дао своје мишљење да би га са извесним изменама и допунама ваљало усвојити.
Јуче пре подне држана је проба новим брзометним топовима. Наши читаоци наћи ће од нашег сарадника војне ствари, који је тим пробама присуствовао. Детаљан извештај у нарочитој рубрици.
Главни сарадник руских листова: „Куријера“ и „Руское Слово,“ господин Милан Бојовић — Србин, превео је на руски језик војислављевог „Рибара.“ Руска критика одушевљена је овим војислављевим делом. Она „Рибара“ преузноси више од Гетеовог „Фауста“, из разлога што у „Рибару“ принцип добра одржава превагу.
Г. Бојовић, није се зауставио само томе. Он је успео да једног чувеног руског композитора одушеви ово дело. Композитор — који је узгред буди речено и веома богат човек — решио се да ово дело војислављево компонује, како би се могло у Московској и Петроградској опери приказивати. У тој цељи он ће се с пролећа кренути са г. Бојовићем у Србију, да се упозна са српским традиционалним и уметничким мелодијама и композицијама, како би могао „Рибара“ приказати руској публици у духу чисто српских мотива.
На данашњи дан пре 25 година умро је Љубен Каравелов. Бугари су решили, да држе помен том свом великом човеку тек 25. ов. мес.
Новоизабрани темишварски владика, г. Георгије Летић, потврђен је од цара и отпутовао је у Беч да положи заклетву.
Еснаф штампарско-литографски држао је 19-ог ов. мес. своју седницу, на којој су сви присутни чланови, осим г. Чеде Стефановића, изјавили, да полиција није ни на који начин на њих утицала нити их спречавала, да штампају „Народни Лист“. Ко хоће да верује, нека верује.
Ми смо пре недељу дана јавили, да су се сељаци у селу Баваништу побунили и да је војска послата да их умири. Сад јављају, да је код неког Милана Станковића нађен читав арсенал оружја и план за праву револуцију против мађарске државе, власти и свештенства.