Ознака: Црвени крст

  • За рањенике

    Проглас Српског Друштва Црвеног Крста.

    Српско Друштво Црвенога Крста упутило је Српском Народу проглас у коме апелује да се добровољним прилозима притекне у помоћ рањеницима који су пали у борби за ослобођење и уједињење нашег народа.

    Ако је икада требало показати родољубље и племенито срце, то треба учинити сад. Ако је икада требало дати све што се може, то треба дати сад.

    Прилоге у Београду прима г. Ђорђе Радојловић у Дому Црвеног Крста (Симина улица бр. 17.) како из Београда тако и из околине. Прилози могу бити у новцу или стварима. За предате прилоге добија се одмах и признаница од опуномоћеног члана главног одбора Срп. Црвеног Крста г. Радојловића.

  • Протест Српског Црвеног Крста

    Ниш, 30. јула.

    Српско Друштво Црвенога Крста уложило је у Женеви код Међународног Одбора Црвенога Крста, протест због тога што Аустријанци, у своме лудом пуцању на Београд нису штедели ни Црвени Крст.

    Као што је познато, једна аустријска граната и један шрапнел пали су на просторије Српског Црвеног Крста.

  • Дневне вести

    Наш Црвени Крст

    Наше друштво Црвеног Крста шаље од своје стране руском Црвеном Крсту једног лекара и неколико болничара.

    И Талијани тако кажу

    Giornale l‘ Italia доноси вест чију истинитост, вели, да може да гарантује, да Аустрија спрема 300.000 људи за мобилизацију. Крајем овога месеца, од прилике 30.000 војника биће скупљено у Трсту. У војним пограничним магацинима скупља се огромна количина брашна, пексимета и меса у конзерви; све војничке кројачке радионице раде и дању и ноћу. Пукови који требају да умарширају у Новопазарски санџак, састојаће се из самих Мађара.

    Ада Циганлија

    Јуче пре подне јавном лицитацијом издавана је под закуп Ада Циганлија. Поред осталих лицитаната лицитирано је и за Краљев рачун, на коме је лицитација и остала пошто је његова понуда била највећа: 15.001 динар годишње.

    Аустрија и маћедонски усташи

    Пре неколико дана беше приспео у Београд Чех Вимода, маћедонски усташ, који је прошло лето провео у Маћедонији. Г. Вимода био је дошао у Београд да би се склонио од гоњења бечке полиције, али ни ту није нашао мира. Аустријска полиција дознавши да је г. Вимода у Београду почела је да му прави разне непријатности код наше полиције услед чега је брат Чех отишао у Бугарску.

    О Сењском руднику

    Анкетна комисија за извиђај рада у Сењском руднику свршила је посао и поднела данас свој извештај Скупштини, а сутра ће се већ то питање ставити на дневни ред.

    Путничке вести

    Бугарски дипломатски агент Ризов допутовао је са Цетиња у Београд.

    Споменик Србину

    У Мађарском граду Коморану била је велика војничка свечаност. Држао се деведесетогодишњи помен од дана смрти јуначкога ђенерала (фелдцајгмајстера) барона Павла Давидовића, који је умро у Коморану 1814. године као [знаменити грађанин]. После свечаности откривен је споменик Давидовићу на српском гробљу, који му је аустријска војска… Давидовић се истиче у историји аустријске војске својим јунаштвом. У баварском наследном рату освојио је варош Хабелшверт и том приликом добио војнички највећи орден Марије Терезије и баронију. У рату са Турцима отео је 1788. год. Шабац. Као генерал ратовао је и у Холандији и Италији.

    Споменик је предат на чување српској црквеној општини коморанској у чије име га је примио др Крстоношић, председник општине.

    Социјалистичка побуна у Бачкој

    У бачкој општини Сенти избила је социјалистичка побуна, која је стала доста труда док се угушила. Непосредни повод за побуну била је забрана збора који су социјалисти сазвали за недељу. Огорчени због те забране они се упуте домовима среског капетана, бележника и председника општине, те све прозоре на њима разлупају. Стање је било критично, због чека је послата и војска из Сомбора.

    Докле ће тако?

    Одговорни уредник „Србобрана“ опет је оптужен и то сад за чланак „Наша управа“, који је изашао у …..20 броју „Србобрана“. Истрага је доведена на предлог државног тужиоца.

    Чиновничка задруга

    Који од чиновника — акционара ове задруге — хоће да буде на петом збору 15. ов. м. треба од задруге по њеним правилима да узме улазницу за збор до 11. ов. м.

    Годишњи збор

    Дунавско Коло Јахача извештава све своје чланове, да редован годишњи збор, који је заказан за 25. јан. о. г. није одржан због недовољног броја присутних чланова. Исти ће се одржати накнадно у недељу 8. о. м. у 10. час. пре подне код Хајдук Вељка.

    Јапански цвет

    Све што је јапанско сад је у моди, па и сунцокрет, који је, као што је познато, најомиљенији јапански цвет. Наше Пољопривредно Друштво тражи да купи 100 килограма белог и 100 килограма црног семена од сунцокрета. Ко има нека му се јави.

    Забава

    Као што смо раније известили наше читаоце одбор фонда сиротних ђака ….. Врачару приређује ….. са игранком код ….. у корист фонда.

  • Руско-јапански рат

    Јапанска операциона тактика

    Из Токија јављају о јапанскоме ратном плану: Јапански ратни план састоји се у томе, да на првоме месту руску главну флоту једном линијом својих лађа ограничи на печилски залив, а да за то време преведе две војске на Кореју. Трећа војска стоји готова, да се у потребноме случају искрца источно од Порт-Артура, де би с бока потпомогла, напредовање оне прве две преко реке Јалу. Појединости се овде држе у највећој тајности. Кретања трупа бивају само ноћу.

    Руско јунаштво

    Борба код Чемулпа између читаве јапанске флоте и два руска убојна брода, није још довољно расветљена. Износе се само одломци о појединостима, а и ти стижу из енглеско-јапанских извора. Па и ти мутни извори признају, да су Руси починили код Чемулпа чуда од јунаштва. „Варјаг“ и „Корејец“ изашли су из луке уз звуке руске народне Химне, полазећи сигурној пропасти у сусрет. Борба се водила из најближе близине. Пало је 800 топовских метака, а била је жива и пушчана паљба. Кад је топовску шајку „Корејец“ њен заповедник бацио у ваздух, руски мрнари, који су се спасли на француску крстарицу „Паскал“ певали су још непрестано руску химну.

    Нема забашуривања

    Адмирал Абаса, који припада непосредној околини царевој и прима депеше адмирала Алексејева рекао је петроградском дописнику францускога листа „Ехо де Пари“: „Ми смо се решили да ништа не забашурујемо и објављиваћемо све вести, биле оне добре или рђаве. Кроз једно три недеље дана, кад отпочну борбе и на суву, имаћемо посведневно новости.“

    Порт-Артур

    Енглески листови чешће спомињу како ће Јапанци опколити Порт-Артур и приморати га глађу да се преда. Немачки стручни листови пишу сада, да је Порт-Артур снабдевен животним намирицама за шест месеци и то за 300.000 људи.

    Јапански губитци

    Један дописник „Дели Мела,“ који се преко Русије враћа из Порт Артура, тврди да су Јапанци у свом нападу на Порт-Артур изгубили једну велику оклопњачу, 1 крстарицу и 4 торпедњаче и један мањи бродић. А и други су им бродови толико оштећени, да су морали да се повуку у прву јапанску маринску станицу Сасехо на острву Киусиу, где ће се предузети оправка. Тиме се даје растумачити што се јапанска флота нигде не појављује.

    Алексејев у Харбину

    Рајтеров биро саопштава из Ниучванга, да је адмирал Алексејев, у пратњи свога штаба, отпутовао у Харбин. Друга једна вест тврди да се Алексејев у овај мах бави у Муклену.

    Руска ескадра

    Владивосточка руска ескадра, која се после бомбардовања Хакодате изгубила, појавила се код јапанског острва Чусиме у корејском каналу, у близини јапанског пристаништа Симоносекија с једне, а Мезамфа и Фузана у Кореји с друге стране. Енглески листови се чуде где је јапанска флота кад се ова руска ескадра тако комотно шета по јапанским водама.

    Јапански бродови

    Јављају из Токија, да су обе нове крстарице, које су Јапанци у Ђенови купили, — „Нишин“ и „Кашуга“ — стигле у Јакосуко, ратно пристаниште на излазу из залива токијског.

    Корејски цар

    Према вестима из Сеула корејски цар је примио у аудијенцију јапанског посланика Хавашија и војног аташеја, који су га обавестили о правом стању ствари. Цар је, веле, „одобрио“ поступак Јапанаца, изјавивши како се он потпуно ослања на Јапан.

    Руска штампа

    „Новоје времја“ пише, како је протест руске владе против енглеске експедиције у Тибет најбољи доказ, колико руска влада мирно и хладно узима ратне догађаје. Сам рат не може Русију толико заузети, да она не обраћа пажњу ближем и даљем Истоку. „Свјет“ вели да ће се рат решавати пред Сеулом и да мир неће дотле бити осигуран док Кореја не дође под руски протекторат и док Сеул, Мезанфо, Фузан, Чемулпо и Гензан не добију руске гарнизоне.

    „Новости“ тврде да велике силе немају права правити сметње проласку руске флоте кроз Дарданеле, јер је у питању самоодбрани Русије.

    „Петербургскија вједомости“ жале, што се гроф Голуховски није тачније изјаснио, у чему се управо састоји неутралност Аустро-Угарске. Да она неће слати војску на Далеки Исток, то је било и иначе јасно, но важно би било да је изјавила како ни сад неће без Русије никакве кораке чинити на балканском полуострву.

    Ђенерал Лињевић

    Као што смо већ јавили, за главног заповедника руске војске у Манџурији постављен је ђенерал Лињевић, који важи у Русији као један од најбољих и најпопуларнијих ђенерала. Родио се 1838. год. у черниговској губернији, свршио је гимназију и тек се онда посветио војној струци. Још у кримском рату одликовао се храброшћу и постао пуковник. У руско-турском рату 1878. год. рањен је тешко, брзо је оздравио и ступио опет у бојне редове. У битци на реци Кјутричи решио је, као шеф друге кавкаске батерије, борбу у корист Руса и добио је зато од цара орден св. Ђорђа и златну сабљу. Унапређен је за ђенерала 1891. године. Као одличан познавалац источне Азије постављен је 1894. год. за заповедника војске у Манџурији, водио је интернационалне трупе у походу на Пекинг и освојио га. Интересно је да му је на заузимању Пекинга честитао први јапански микадо, који га је и одликовао највећим јапанским орденом — орденом рађајућег се сунца.

    Црвени крст

    Француски Црвени Крст одобрио је за неговање рањеника у руско-јапанском рату суму од 250.000 дин.

    Талијански Црвени Крст је решио да пошље знатну количину превијалишног материјала и руском и јапанском Црвеном Крсту.

    Бугарски Црвени Крст шаље једну своју амбуланцију у Манџурију, а друштво „Славјанска Беседа“ почело је купити прилоге за руски Црвени Крст.

    Чеси за Русе

    У пуној седници општинскога одбора вароши Прага, саопштио је председник општине Др. Срб, да одбор треба да овласти председништво, да петроградској општини изрази симпатије у име прашког општинског представништва и целокупнога становништва града Прага, пошто је руска велика сила на нечувен начин нападнута од азијскога непријатеља; даље да протумачи, да су становници Прага одушевљени срдачном жељом, да Бог руско оружје благослови победом у интересу културе и на част и на славу целога Словенства.

    Бугарска помоћ

    Из Бугарске су се врло многа лица јавила, која су хтела да иду као добровољци у Русију. Према једној вести из Софије руска влада је преко свог дипломатског агента дала свима на знање, да Русији не треба војника пошто их има довољно.

    Манифестација у Бечу

    у Бечу је одслужено у руској цркви молебствије за победу руског оружја. После молебствија велики број словенских ђака упутио се најпре пред руско посланство, где је отпевао руску химну и више руских песама. Одатле су ђаци отишли пред француско посланство, где су певали Марсељезу.

  • Дневне вести

    Аудијенција

    Данас у 11 сати пре подне Краљ је примио у аудијенцију г. Стојана Новаковића, посланика у Петрограду, који сутра путује у руску престоницу на своју дужност.

    У 4. сата по подне Краљ ће примити изасланике Добровољачког Савеза који ће га позвати на забаву коју Савез приређује 7. ов. м.

    Кнез Арсен

    Глас, да ће кнез Арсен да ступи поново у руску војску, који смо јуче по берлинском листу „Таг-у“ донели, потврђују нам из добро обавештених кругова и овде у Београду. Кнез Арсен, који је годинама био руски официр, чим је сазнао за руско-јапански рат, решио се, да поново ступи у руску војску и да иде на бојиште. Када је за то тражио допуштење од краља Петра, као поглавице дома Карађорђевића, краљ му је одговорио овим речима: „Твоја је намера племенита; нека ти је са срећом.“ То је најбољи доказ српских симпатија за Русију. И у краљевском двору и у најсиротијој кући српској жели се, да Руси победе.

    Српски официри и руско-јапански рат

    „Застави“ јављају из Београда да неки официри, контра завереници, који су изашли из затвора, раде на томе да буду примљени за време рата у руску војску, а раде још и на томе да се помилују и њихови другови, који су још у затвору, те да и они оду за време рата у Русију. „Застава“ вели, како изгледа да ће им ово испасти за руком.

    Тајна мобилизација

    Јутрос смо добили извештај да је наређена припрема за мобилизацију темишварског корпуса, и да су сви официри добили тајну заповест да буду готови за полазак.

    Српски добровољци

    Овдашњем руском посланству јављају се добровољци из Србије да иду у Манџурију. Међу осталим, пријавио се г. Др. Ћира Панић, лекар, који је изјавио, да би радо ишао у какву руску војну болницу на Крајњем Истоку. Поред њега јавио је и г. Свет. Милосављевић, санитетски мајор.

    Закон о продужењу Буџета

    Данас је у „Српским Новинама“ штампан закон којим се продужује важење Буџета од 1903. год. и за месец фебруар 1904. год.

    Директор бродарског друштва

    Синоћ је управи одбор срп. бродарског друштва држао седницу, на којој је требао да изабере новог директора. Међу кандидатима су били и г. П. Бошковић, ђенерал у пензији и г. Мата Јовановић, бивши управник Управе Фондова. Како ни један кандидат није добио потребан број гласова, избор новог директора одложен је за други пут. Ми ћемо се још вратити на ову ствар.

    Наш Црвени Крст

    Бугарско друштво Црвеног Крста решило је, да пошље руском Црвеном Крсту три своја лекара и пет болничарки. Мисли ли наш Црвени Крст нешто да учини? Много свакако не можемо да дамо, али нека се бар види, да је добра воља ту.

    Из Народне Скупштине

    На интерпелацију о мартовским демонстрацијама одговорио је г. С. Протић да интерпелацији нема места, јер се дело није десило за време његовог министровања. Чита извештај управе града Београда и окружне болнице. Интерпелант Ратарац није задовољан одговором. Већина посланика јесте.

    Карташка афера

    Пре кратког времена мађарски листови много су писали о једној карташкој афери младог Србина Ђоке Дунђерског са мађарским саборским послаником Ђорђем Сацеларијусом. Сацеларије добије на картама младом Дунђерском 301.000 дин. но отац Дунђерсков оспори то примање Сацеларијусу тиме, што је његов син тај новац изгубио у неурачунљивом стању, а да би показао како не жали тај новац он је ту целу суму дао на добротворне цељи.

    Помен Милошу Зечевићу

    У четвртак 5. ов. м. у 10.30 часова пре подне, биће у цркви св. Николе на Новом Гробљу годишњи помен пок. Милошу Зечевићу пређ. професору В. Школе и великом просветном добротвору. Помен приређује старатељски одбор Зечевићевог фонда.

    Предавања у Великој Школи

    Предавања у В. Школи у летњем семестру ове школске године, почеће у петак 6. ов. м.

    Укази

    Г. Владимир Ракић, начелник ср. жичког, пензионисан је; г. Михаило Томић, писар начелства окр. рудничког, отпуштен је из државне службе.

    Члан Правничког Одбора

    За члана сталног правничког одбора, постављен је г. Марко Ђуричић судија касационог суда, на место г. Спасоја Радојчића, судије касационог суда.

    Путничке вести

    Г. Алберт Грегоар, генерални белгиски конзул, допутовао је из Беча. — Г. Марсли, директор Кредитне Банке, отпутовао је у Пешту.

    Конкурс

    Управи Фонда за потпомагање сиротних великошколаца потребно је 50—60 пари летњег одела, стога се позивају продавци штофова и кројачи да се јаве с понудама најдаље до 8. ов. м.

    Преминула

    Калина, мајка Васе Тоскића трг. преминула ја јутрос у 84 год. старости и погреб ће бити сутра у 10 часова пре подне. Бог да јој душу прости.

    Притворен за крађу

    Кварт варошки притворио је ноћас Војислава Павловића, калфу воскарског, који је оптужен за крађу учињену свом газди Петру Михаиловићу воскару овдашњем.