Ознака: Ђорђе Карађорђевић

Краљевић Ђорђе

Краљевић Ђорђе се потпуно опоравио од повреде коју је добио ономад при експлозији једне аустријске гранате.

Још прексиноћ Краљевић је скинуо завоје са ране и отпочео је своје редовне дужности.

Ранг официра

Престолонаследник Александар потписао је указ, којим се има свима официрима, који буду унапређени у току овог рата, одредити ранг по свршетку рата.

Заштита аустриских и немачких поданика

Америчке Сједињене Државе одазвале су се молби Аустро-Угарске и Немачке, да узму под своју заштиту њихове поданике у Србији.

Заступник овдашњег америчког конзула добио је већ од посланика Вопике из Букурешта наредбу, да поступи по тој одлуци.

Макавеј

На данашњи дан, 1. августа, требали су бити извршени избори народних посланика у целој Србији.

Колико је речи, узбуђења, свађе и новаца просуто у припремама за данашњи дан, па је све то отишло у ветар!

☦ Стева Рајчевић

У Београду је умро и прекјуче по подне сахрањен је један од најстаријих Београђана, Стева Рајчевић, негдашњи управник Државне Штампарије.

Рајчевић је у своје доба био један од најпознатијих људи у ондашњем београдском друштву. Вио је велики поштовалац и заштитник песника Ђуре Јакшића.

Умро је у часу када је отпочела велика борба коју је Јакшић пророчки предвиђао и против непријатеља чију је подлост Ђура Јакшић тако светло оцртао.

Наши судови

Данас треба да отпочне редован рад у свима првостепеним судовима у земљи.

Међутим, није још донета никаква одлука у којим ће местима држати своја заседања првостепени судови из Београда, Смедерева, Шапца и Лознице.

Вероватно, да ће у току данашњега дана бити издата наредба о томе.

Ноћашњи дуел

Ноћас је готово целу ноћ трајао артилериски двобој преко Саве и Дунава код Београда.

Са наше стране није били никаквих жртава.

Београд — паланка

Данима већ Београд пуши такозване паланачке цигарете — оне са једном штриклом — докле је београдско доскорашње предовољство дато ваљда Нишу. Међутим, није у томе ни највеће зло.

Београд је остао и без таксених марака, као што се то врло често у нашим паланкама дешава. Зато је од прекјуче, од како је почет рад на прелазу у Поданство, таква једна урија за маркама, каква никада није била.

Изгубљено дете

Прекјуче је нестао једанаестогодишњи дечко Илија Марковић, син Милана Марковића, наредника граничне трупе.

Дечко је плав, у „тилерском“ оделу, бос. Ко би шта о њему знао, моли се да јави у Дечанску улицу бр. 4.

Писма Краљу

Из Немачке и Аустро-Угарске је стигло више писама Краљу, на чијој су полеђини, на кувертима, исписане најскандалозније вређајуће речи. Изгледа, да су те речи писали сами чиновници немачких и аустријских пошта при експедовању тих писама.

Још један доказ о њиховој култури!

Телеграми савезних парламената

Председништво Народне Скупштине у Нишу добило је телеграме од руског, црногорског, француског и енглеског парламента, у којима честитају Српској Народној Скупштини рад као и успех Србије у досадањим сукобима са Аустро-Угарском.

У последњој седници председништво је телеграме саопштило посланицима, који су сваки од тих телеграма поздрављали устајањем и клицањем: „Живели!“

Конкордат

Поред закона о мораторијуму Скупштина је решила и закон о Конкордату између Србије и Ватикана.

Овај закон изгласан је једногласно.

Одложене седнице

За сада су седнице Народне Скупштине у Нишу закључене.

По овлашћењу добијеном од владе, председник Скупштине г. Николић закључио је последњу скупштинску седницу изјавом да ће се прва наредна седница сазвати доцније, кад зато буде било потребе.

Извоз и увоз

Министарски Савет забранио је извоз људске и сточне хране и извоз стоке.

Другом одлуком савет је дозволио, да се може слободно, без наплате царине, увозити у Србију пшеница, кукуруз и брашно.

Шта ће она ту?

Јуче пред подне кад је Краљевић Ђорђе са својим пратиоцима ушао у апотеку Викторовића, да испере рану, била се пред вратима окупила велика група света кличући краљевићу.

Одједном кроз тај свет почела се пробијати некаква задружна млада женска. Полицајци су одмах познали у њој ћерку познатог Рапапорта, о коме се ових дана толико говори, и, разуме се, да су покушали да је задрже.

Међутим, у томе тренутку умешао се некакав непознат просед човек, ухватио је Рапапортову за руку, и заједно с њом увукао се у апотеку. Полицајци су у први мах помислили да је и тај из Краљевићеве пратње. Али се одмах затим познало, да је то нека сасвим непозната личност. Сад полиција трага за тим човеком. Чује се да је то некакав Манга [Л…] или тако некако.

Опенхајмер

Тако се зове један од типова којих је тако много у Београду и чије је бављење у нашој средини и сувише мистериозно.

Опенхајмер је аустријски резервни официр. И кад он није отишао под ратну заставу, није ни војни бегунац, онда значи да је остао у Београду са знањем бечког министарства војнога.

А шта то у време рата значи и сувише је јасно.

Последња Одбрана Стараца

Обвезници последње одбране стараца 4. чете 1. батаљона пука који нису отишли на војну дужност имају се у року од два дана јавити главној војној станици у Београду у Великој касарни. Ко се у овом року не јави предаће се ратном суду.

За послугу

Коме би од Београђана требао човек или жена за послугу или ма какав посао у кући треба да се обрати суду општине београдске.

Суд се налази у основној школи у Макензијевој улици.

Још у јучерашњем броју саопштили смо, да је Краљевић Ђорђе рањен јуче пре подне при експлозији једне аустријске гранате. Аустријанци су у своме суманутом бесу на Београд пролили и крв краљевог сина. Рана, је, на срећу, лака и Краљевића су једва успели наговорити да остане јуче по подне у својој соби и да се одмори од тешког потреса.

Војници и официри, којима присуство Краљевића Ђорђа, од првог дана рата и у првим бојним редовима улева најлепше расположење и храброст, одушевљени су сада још више када су видели како краљев син крепи својом крвљу слободу Београда исто онако као и они. Београђани, у чије је душе уносила силно спокојство појава Краљевића Ђорђа, осећају сада још веће дивљење према њему.

⁂

Ми смо успели прибавити аутентичне податке о томе како је рањен Краљевић Ђорђе. Та обавештења су дата од очевидаца и она најбоље и најверније илуструју цео догађај. Ево Како је до тога дошло:

Аустријанци шенлуче

У пет и по часова, јуче изјутра, Аустријанци су отворили паљбу са својих монитора на Београд. Како њихови метци нису наносили никакве штете ни граду ни вароши, то су их наши оставили нека шенлуче и нека троше муницију. То аустријско пуцкарање трајало је пуна три сата. Склоњени иза врбљака једнога од дунавских рукаваца, са монитора су пуцали онако насумце.

Тада су наши решили, да им пошљу који метак, тек да виде како се Аустријанци осећају. И већ после неколико метака монитори су заћутали као рибе. По свему се чинило, да су монитори оштећени, а оно што је после четврт часа настало потврђује још више ту вероватноћу.

„Свака пета пали.“

Одједном су са бежанијских врхова загрмели нови топовски пуцњи. Изгледа, да је са Дунава јављено како су прошли монитори и сад су они хтели да се свете. Међутим, још на пола часа пре тога у град је био стигао Краљевић Ђорђе са својим ађутантом, резервним инжењерским капетаном и професором Универзитета др. Михаилом Петровићем. Ту су такође били својим службеним послом Командант Дивизије и један мајор а тако исто и резервни наредник, познати наш индустријалац г. Влада Илић.

Њих петорица стајали су на једном од највиших градских бедема и посматрали су дејство граната. Као ограда бедема био је један слаб, ровит зид испод кога је био ров дубок близу тридесет метара. Били су у најживљем разговору, када је једна аустриска хаубична граната треснула недалеко од њих. Метак није експлодирао. Одмах затим пала је и друга, па трећа и четврта граната. Али ни једна није експлодирала.

— Свака пета пали! нашалио се неко од њих, а сви су остали на истом месту спокојни и хладни очекујући шта ће даље бити.

У томе је пала, такође у непосредну близину и пета аустријска граната; међутим није експлодирала ни она. Експлодирала је тек шеста. Парчад су се разлетела на све стране. Али и Краљевић Ђорђе и остали око њега остали су неповређени.

Под рушевинама.

Није прошло ни два минута затим, а затрештала је и седма граната чија је експлозија била силна. Краљевићев ађутант и мајор били су за тренутак као засенути и занети од силнога треска, па су онда спазили како само на корак два од њих, у диму од малтера, вире испод рушевина Командант дивизије и г. Влада Илић, Били су на самом обронку бедема и требало је само још неколико сантиметара, па да се обоје сруче низ високи бедем. Можда би се та несрећа и догодила Команданту Дивизије, да га г. Илић није био инстиктивно ухватио чврсто рукама око паса и тако га тежином свога тела задржао.

Г. др. Петровић и мајор извукли су их брзо испод камења и свој четворици у исти мах слетело је са усана питање:

— Шта је с Краљевићем?

Опазили су га тога тренутка. Само један корак даље лежао је Краљевић Ђорђе, сав до грла затрпан рушевинама зида. Био је лицем окренут земљи и из потиљка лопила му је крв. Изнели су га пажљиво испод крша и лома, и повели ка аутомобилу. Али нису прошли ни неколико корака, а Краљевић Ђорђе је смејући се узвикнуо:

— Ето, кажем ли ја вама да аустријске гранате не могу ни да убију човека!…

Какве су ране?

У два аутомобила Краљевић Ђорђе са осталом четворицом господе пошао је на Теразије, да испере крв са рана. Свет у Кнез Михаиловој улици, опазивши окрвављеног Краљевића и храброг команданта дивизије, који важи као један од наших најумнијих војсковођа и најхрабријих српских официра, приредио им је бурне овације.

Пред „Руским Царем“ аутомобили су застали, те је Краљевић попио чашу воде, па су онда отишли у апотеку Викторовића где им је сам г. Викторовић указао прву лекарску помоћ.

Краљевић Ђорђе повређен је по потиљку, а око те ране више је сасвим ситних озледа. Кост је остала неповређена и рана не може имати никаквих компликација. Сем тога контузован је по десном рамену и мишици.

Командант Дивизије повређен је такође по потиљку. Повреда је лака. Чим му је испрана и превијена рана, командант је на своме аутомобилу одмах одјурио на позиције војсци, да настави свој посао.

И г. Влада Илић добио је рану и контусију у темењачи а сем тога једну расекотину у дну вилице.

Срећа у несрећи

Само срећи и правди, које су и у овоме рату, на српској страни може се захвалити што је овај догађај прошао без катастрофалних последица. Краљевић и његови пратиоци били су на рубу високог бедема кад их је захватила експлозија. Место да их баци напред у дубоки ров, у коме је била извесна смрт, силина је срушила зид и тај зид претрпао их је на самоме обронку спречивши тако да не падну.

Бог и српска правда тако су хтели!

Краљ у Тополи

Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.

У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:

„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“

По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.

За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.

У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.

Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:

„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“

После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.

Краљев повратак

Данас у 11^1/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.

Личне ствари

У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.

У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:

✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 9^1/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.

После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.

Одговор „Самоуправи“

„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.

Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.

То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.

Нов уредник

„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.

Осигурање Милана Новаковића

Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.

Суве шљиве

До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 15^1/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.

Питомац за браварство

Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.

Бугарски универзитет

Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.

Бугарска зверства

Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.

Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.

Пооштрене мере

Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.

Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.

Баш лепи предлози

Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.

Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.

Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!

Тровање

Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.