Јуче је г. Стева Ћурчић објавио, како ће данас донети чланак о једном неумесном фељтону, с таквом помпом, као да обећава публици детаљан, илустровани извештај о последњем руско-јапанском сукобу.
И, рихтиг, тај је чланак у данашњем броју изашао. Ту г. др Б. Н. трза свој убојни мач у одбрану нејаке гђице Петковићеве.
Ми налазимо, да је то сасвим природно, што један млад, и у сваком погледу здрав, човек заузима за оваку Јулију; али он тиме није учинио услугу ни себи ни својој штићеници. Својој штићеници тиме, што је констатовао да има телесних мана, сравњујући је са грбавима и хромима — док смо ми сасвим супротнога мишљења — и признајући и сам да Јулију није добро играла. Себи пак, јер је доказао да се врло мало разуме у позоришним стварима, да лабаво стоји са српским језиком — којим његов отац тако лепо влада — и да је, јамачно, и сувише докон, кад га није мрзело, да о овако незнатним фељтонским стварима пише дуге чланке, док је пропуштао много важније појаве и у нашему друштву и у науци, кад се требао чути његов глас и као стручно образованог човека и као песника.
Толико за данас.