Ознака: Јован Јовановић Змај

  • Дневне вести

    Ручак у Двору

    Синоћ је био ручак у двору у част министара из последњега кабинета а довече ће бити ручак у част нових министара.

    Српски Краљ Змају

    На глас, да је Змај оболео, Краљ Петар га је телеграфски запитао како је са здрављем и пожелео му, да се ускоро опорави. Дубоко тронут том краљевском пажњом, Змај је одговорио, да се последњих дана опет осећа мало боље и захвалио на почасти.

    Кнез Арсен

    Берлинском листу „Тагу“ јављају из Париза, да се кнез Арсен ових дана креће у Петроград, да ступи поново у руску војску.

    Испит Краљевићу Александру

    Данас ће бити годишњи испит Краљевићу Александру из свих предмета. Испиту ће присуствовати г. Љубомир Давидовић, министар просвете, и председник министарства г. Сава Грујић.

    Дипломатске вести

    Г. С. Величков, бугарски дипломатски агент отпутовао је у Софију. — Г. Стојан Новаковић, посланик у Петрограду, допутовао је у Београд.

    Заступник бугарске дипломатске агенције

    Овдашњи бугарски војни аташе, пуковник г. Хесапчијев, отправљаће послове бугарске дипломатске агенције у Београду.

    У Ђаковици стање погоршало

    Јутрос смо добили из Скопља извештај да је у Ђаковици права побуна Арбанаса. Из Скопља је отишао Шукри паша са неколико батаљона војске.

    Зашто то?

    Г. Т. Виловски, некадашњи начелник министарства спољних послова под Владаном Ђорђевићем стигао је из Беча у Београд.

    Зашто ли је Боже, дошао?

    Нова царинска тарифа

    Пошто је пројект тарифе допуњен а поправљен према примедбама које су учињене у одбору за трговинске преговоре при првом читању, одбор је приступио другом читању под председништвом г. Лазе Пачуа, министра финансија.

    Војвода Марко Миљанов

    Данас је жена покојнога Миљанова давала парастос своме покојноме мужу. У Саборној цркви били су београдски поклоници покојнога Марка и сви Срби из Црне Горе, који живе овде а нису још под утицајем званичне цетињске мржње према покојном Марку. Особита популарност Марка Миљанова у Црној Гори разумљива је. Он је имао све особине доброга народнога војводе и једну која га је уздизала над другим војводама црногорским. Она се састоји у томе, што је покојни Марко био и јунак и грађанин, који је високо ценио политичке слободе, којих у нашој лепој Црној Гори још нема. Због овога Марко је без сваке партијске организације био природни вођа Црногораца напреднијих мисли, који не стапају појам „држава“ у појам „господар“ и интересе народне са интересима срећне владалачке куће несрећних поданика. Он је својим природним талентом предњачио у тежњи, да се одвоји све што је лично господарско од онога што је народно и господарско заједно. Због тога је Марко у очима Господара Црне Горе и његових себичних људи симбол државнога зла а у очима напреднијих Црногораца симбол политичких слобода.

    Државна имања

    Приликом продаје државних имања, која ће се ускоро извршити, многи ће доћи до жељених плацева и кућа. Тако ће и г. Николи Пашићу да се оствари давнашња жеља да дође до оног плаца код његовог „Национала“ који ће овом приликом моћи да купи.

    Добротвор

    Панта Барјактаровић, трговац врло честит и одличан Србин, преминуо је пре два дана у Земуну, и све своје имање завештао је српској општини и занатлијама. Покојни Барјактаровић био је један од најистакнутијих и највиђенијих Срба у Земуну, због чега је био неколико пута биран за председника српске општине а једном и кандидат за градоначелника, али као опозиционар владин није могао да буде изабран. Погреб му је био врло велики, јер сем Срба било је и Немаца и осталих грађана земунских.

    Путничке вести

    Г. Сава Илић трг. и посланик из Шапца, Др. Илија Коловић, г. Ђока Станојевић проф. Велике Школе и г. Паја Михајловић, Државни Саветник, допутовали су из унутрашњости. Г. Љуба Стојановић, министар у пензији, отпутовао је у Беч.

    Гуњ и чакшире

    Синоћ око 8 час. доведен је у кварт палилуски неки Владимир Митровић, који је ухваћен да продаје један сељачки гуњ и чакшире, а није хтео да каже од куда му. Сумња се да је он те ствари украо.

  • Дневне вести

    Дворски бал

    На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

    Београд Русији

    У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

    Молепствије

    Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

    Господин протестује

    Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

    Украђена акта

    На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

    Из Народне Скупштине

    Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

    Сима Игуманов

    Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

    Пик Јово наново

    Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

    Законски предлози пред Државним Саветом

    Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

    Змај опасно оболео

    Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

    Цензор

    У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

    На Дну

    Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.

  • Дневне вести

    Прослава Св. Саве на В. Школи

    Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

    По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

    Добили награде за темате

    Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

    Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

    Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

    У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

    Принц Павле

    Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

    Великошколска забава

    На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

    Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

    Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

    Аустриски цар и г. Миша Вујић

    На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

    Апшење г. Веље Тодоровића

    На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

    Апшење г. Милоша Петронијевића

    Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

    Интересантна посета

    Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

    Лопови у возу

    Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

    Негој

    Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

    Самоубиство у Београду

    Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

    Г. Миленко Веснић

    Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

    Народна Скупштина

    Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

    Предлог о факторима државне штампарије

    Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

    Народна свечаност

    На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

    Нова химна

    Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

    Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

    Ковање новца

    Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 21/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

    Осуђени официри

    Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

    Споменик посеченим кнезовима

    У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

    Г. Јоца Савић опасно оболео

    Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

    Изложба слика у Грађанској Касини

    Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

    Рибарска Бања

    Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

    Изложба пиротских ћилимова

    Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

    Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.